Skip to content

"Велики греси су: приписивање друга Аллаху, непослушност родитељима, бесправно убиство и лажна заклетва.“

Од Абдуллаха бин 'Амра, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

"Велики греси су: приписивање друга Аллаху, непослушност родитељима, бесправно убиство и лажна заклетва.“

«الْكَبَائِرُ: الْإِشْرَاكُ بِاللهِ، وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ، وَقَتْلُ النَّفْسِ، وَالْيَمِينُ الْغَمُوسُ».

Бележи ел-Бухари.
Веродостојан
Коментар

У овом хадису Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава неке велике грехе, а то су они за чијег починиоца предстоји силна претња на овоме или ономе свету. Први од тих греха је приписивање судруга Аллаху (ширк). То значи да се некоме другоме мимо Аллаху усмери ибадет (сваки вид обредословља) и да се неко други поистовети са Узвишеним Аллахом у Његовом божанству, или господарству или лепим именима и савршеним својстима. Други је непослушност према родитељима која се огледа у сваком поступку и говору који им причињава непријатност. Трећи је бесправно убиство. Четврти је лажна заклетва (ар. гамус). То је заклетва у којој се неко свесно и намерно лажно закуне, а тако је названа јер она потапа (тагмису) њеног починиоца у грех или ватру.

Значење речи

...:

Користи хадиса

За лажну заклетву не постоји откуп осим посебног покајања, јер је претежак грех да би га обрисао било какав откуп.

У хадису су наведена само ова четири греха како би се указало на њихову опасност, а не како би се велики греси ограничили на њих.

Греси се деле на велике и мале. Велики греси су они за које је наведена овосветска казна, проклетство или нека друга конкретна претња попут те да ће починилац завршити у Ватри. Осим тога, велики греси су на различитим степенима тежине, а мали су сви греси мимо великих.

Рецензент

Сахихул-Бухари (8/ 137) (6675).

Више... (7)

بهجة الناظرين شرح رياض الصالحين.

لسليم الهلالي (1/ 408).

رياض الصالحين للنووي (ص125) (337).

كنوز رياض الصالحين.

لمجموعة من الباحثين (5/ 610).

تطريز رياض الصالحين.

لفيصل آل مبارك (ص964).