Skip to content

"Тако ми Онога у Чијој Руци је моја душа, нема ниједног јевреја ни хришћанина овог уммета који за мене чује, а не поверује у оно са чиме сам дошао - а да неће бити становник Пакла.“

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

"Тако ми Онога у Чијој Руци је моја душа, нема ниједног јевреја ни хришћанина овог уммета који за мене чује, а не поверује у оно са чиме сам дошао - а да неће бити становник Пакла.“

«وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ لَا يَسْمَعُ بِي أَحَدٌ مِنْ هَذِهِ الْأُمَّةِ يَهُودِيٌّ وَلَا نَصْرَانِيٌّ، ثُمَّ يَمُوتُ وَلَمْ يُؤْمِنْ بِالَّذِي أُرْسِلْتُ بِهِ إِلَّا كَانَ مِنْ أَصْحَابِ النَّارِ».

Бележи Муслим.
Веродостојан
Коментар

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, се заклиње да свако ко за њега чује из овог уммета, свеједно био хришћанин, јевреј или неко други, а потом умре без прихватања ислама, а да неће бити од оних који ће вечно боравити у Паклу.

Користи хадиса

Посланство Мухаммеда обухвата цели свет и оно дерогира сва претходна посланства. Свима је обавеза следити га.

Ко узневерује у нашег Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, неће му користити тврдња да верује у било којег другог посланика.

Онај ко не буде чуо за Посланика и за ислам, он ће имати оправдање и Узвишени Аллах ће одлучити шта ће са њим урадити на Судњем дану.

Прихватање ислама пред саму смрт има своју вредност чак и ако је човек тешко болестан докле год му душа не допре до гркљана.

Сматрање хришћанства и јудаизма исправним верама је куфр/неверство.

Спомен хришћана и јевреја у овом хадису указује и на све друге религије. Ако је такво стање хришћана и јевреја који имају књигу, онда су други, који књиге немају, пречи да се пронађу у овом значењу. Према томе, свима је обавеза да ову веру прихвате и да приону на покорност нашем Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега.

Рецензент

Сахиху Муслим (1/ 134) (153).

Више... (5)

شرح النووي على مسلم (2/ 186).

الإفصاح عن معاني الصحاح.

لابن هبيرة (8/ 192).

طرح التثريب في شرح التقريب.

لعبد الرحيم العراقي (7/ 159).