„Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“
Од Бурејде, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао:
„Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“
«مَنْ حَلَفَ بِالْأَمَانَةِ فَلَيْسَ مِنَّا».
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, забранио је и упозорио на заклињање еманетом (поверењем) и рекао да онај ко то учини није од нас.
Забрањено је заклињати се било чиме осим Аллахом Узвишеним, укључујући заклињање еманетом, и то се сматра мањим обликом ширка.
Израз еманет се користи за: - покорност Аллаху, - обожавање Њега, - за ствар остављену неком на чување, - за новац - за сигурност.
Заклетва је важећа само ако се даје у име Аллаха Узвишеног, Његовим именом или неком од Његових особина.
Ел-Хаттаби је рекао: „Чини се да је разлог забране заклињања еманетом то што је наређено да се заклињемо Аллахом и Његовим особинама, а еманет није једна од Његових особина. То је, у ствари, наредба од Аллаха и једна од обавеза, па је заклињање еманетом забрањено због тога што би то изједначило еманет са Божијим именима и особинама.“
Ебу Давудов Сунен (5/ 155) (3253).
Ахмедов Муснед (38/ 82) (22980).
Више... (12)
نزهة المتقين.
لمجموعة من الباحثين (2/ 1166).
بهجة الناظرين.
لسليم الهلالي (3/ 201).
مشكاة المصابيح.
للتبريزي (2/ 1020).
شرح رياض الصالحين.
لابن عثيمين (6/ 452).
معالم السنن.
للخطابي (4/ 46).
سبل السلام.
الصنعاني (2/ 550 ).