22 : 40
ٱلَّذِينَ أُخۡرِجُواْ مِن دِيَٰرِهِم بِغَيۡرِ حَقٍّ إِلَّآ أَن يَقُولُواْ رَبُّنَا ٱللَّهُۗ وَلَوۡلَا دَفۡعُ ٱللَّهِ ٱلنَّاسَ بَعۡضَهُم بِبَعۡضٖ لَّهُدِّمَتۡ صَوَٰمِعُ وَبِيَعٞ وَصَلَوَٰتٞ وَمَسَٰجِدُ يُذۡكَرُ فِيهَا ٱسۡمُ ٱللَّهِ كَثِيرٗاۗ وَلَيَنصُرَنَّ ٱللَّهُ مَن يَنصُرُهُۥٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَقَوِيٌّ عَزِيزٌ
Онима који су бесправно прогнани из свога завичаја само зато што су говорили: „Господар наш је Аллах!“ А да Аллах не сузбије неке људе другима, до темеља би били порушени манастири и цркве, и синагоге, а и џамије, у којима се много спомиње Аллахово име. А Аллах ће сигурно да помогне оне који Њега помажу - Аллах је, заиста, моћан и силан;