Енциклопедија Посланикових хадиса

'Све је одређено, па чак и нечињење и чињење.'"

„Када Аллах одреди да Његов роб умре у некој земљи, Он дадне да он у тој земљи има неку потребу.”

’О дечаче, подучићу те овим речима: Чувај Аллаха, па ће и Аллах тебе чувати. Чувај Аллаха, па ћеш Га увек пред собом налазити (тј. поступај како Аллах жели, па када Га нешто замолиш, Он ће ти удовољити). Када молиш, моли Аллаха. Када помоћ тражиш, тражи је од Аллаха. И знај, да када би се сви људи скупили да ти најмању корист прибаве, не би ти могли помоћи више од онога што ти је Аллах већ одредио и прописао; а када би се скупили да ти нанесу какву штету, не би ти нанели штете осим онолико колико ти је Аллах одредио и уписао. Пера судбине су подигнута, а странице се осушиле (тј. све је одређено и закључено).’“

„Верника и верницу не престају погађати разне недаће у њима самима, или њиховој деци и иметку, све док им се не избришу сви њихови греси, тако да се сусретну са Узвишеним Аллахом без иједног греха.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казао свом стрицу: „Реци: ‘нема истинског бога мимо Аллаха’, речи са којима ћу се заузимати за тебе на Судњем дану.” Стриц му рече: „Да ми неће племе Курејш приговарати говорећи: ‘На то га је само жалост навела’, обрадовао бих те са њима.” Узвишени је поводом тога објавио: ,,Ти, заиста, не можеш дати Упуту коме би ти волео, јер Аллах упућује кога Он хоће, и Он најбоље зна оне који ће Упуту следити.” (Ел-Касас, 56.)

„Причао нам је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он је искрени, онај чија је искреност потврђена: ‘Заиста, стварање човека бива у утроби његове мајке четрдесет дана (кап семена), затим се толико времена трансформише у заквачак (ар. алека), затим се толико времена трансформише у угрушак (ар. мудга). Затим Узвишени Аллах пошаље анђела да му удахне душу и нареди му да се запишу четири ствари: опскрба, дужина живота, какво ће му дело бити и да ли ће бити срећан или несрећан. Па, тако ми Аллаха, осим кога нема истинског бога, неко чини оно што води у рај тако да између њега и раја остане још само један лакат, па га претекне оно што му је записано и он почне радити дела која воде у пакао, те уђе у њега. Други, пак, чини оно што води у пакао тако да између њега и пакла остане још само један лакат, па га претекне оно што му је записано и он почне радити дела која воде у рај, те уђе у њега.’“