"Ко стави хамајлију починио је ширк.“
'Укбе бин 'Амир ел-Џухени, Аллах био задовољан њиме, преноси
да је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дошла скупина људи, па је прихватио присегу од деветорице, а од једног је није хтео прихватити. Асхаби су упитали: "Аллахов Посланиче, од деветеро си прихватио присегу, а од једног ниси?“ "Он носи хамајлију“, одговори Посланик. Човек ју је тада откинуо и бацио, па је Посланик прихватио присегу и од њега. Посланик рече: "Ко стави хамајлију починио је ширк.“
أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَقْبَلَ إِلَيْهِ رَهْطٌ، فَبَايَعَ تِسْعَةً وَأَمْسَكَ عَنْ وَاحِدٍ، فَقَالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ، بَايَعْتَ تِسْعَةً وَتَرَكْتَ هَذَا؟ قَالَ: «إِنَّ عَلَيْهِ تَمِيمَةً»، فَأَدْخَلَ يَدَهُ فَقَطَعَهَا، فَبَايَعَهُ، وَقَالَ: «مَنْ عَلَّقَ تَمِيمَةً فَقَدْ أَشْرَكَ».
Скупина од десетеро људи је дошла Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како би му дали присегу на ислам. Посланик је прихватио од деветеро, а од једног није. Када је упитан о разлогу, рекао је: "Он има хамајлију.“ Она се прави од керамике или нечега другог, те се качи и веже на одређени предмет како би одагнала урок или штету од њега. Тај човек је тада завукао руку до хамајлије, отргнуо је и бацио. Након тога, Посланик је прихватио присегу и од њега, те је казао појашњавајући пропис хамајлија и упозоравајући на њих: "Ко стави хамајлију починио је ширк (многобоштво).“
...:
Ко се ослони на некога мимо Аллаха, Аллах ће му дати супротно ономе што прижељкује.
Мали ширк је уверење да је ношење хамајлија узрок отклањања штете и урока. Међутим, ако би човек био убеђен да хамајлије саме по себи доносе корист, то би био велики ширк (изводи човека из вере).
Ахмедов Муснед (28/ 636) (17422).
Више... (4)
الملخص في شرح كتاب التوحيد.
لصالح الفوزان (ص74).
الجديد في شرح كتاب التوحيد.
لمحمد القرعاوي (ص85).