Skip to content

реци ми нешто о исламу, о чему после тебе више никога нећу морати питати?” Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Реци: ‘Верујем у Аллаха’, а затим устрај у томе.“

Преноси се од Суфјана бин Абдуллаха ес-Секафија, Аллах био задовољан њиме, да је рекао:

"Аллахов Посланиче, реци ми нешто о исламу, о чему после тебе више никога нећу морати питати?” Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Реци: ‘Верујем у Аллаха’, а затим устрај у томе.“

قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ، قُلْ لِي فِي الْإِسْلَامِ قَوْلًا لَا أَسْأَلُ عَنْهُ أَحَدًا غَيْرَكَ، قَالَ: «قُلْ: آمَنْتُ بِاللهِ، ثُمَّ اسْتَقِمْ».

Бележе га Муслим и Ахмед.
Веродостојан
Коментар

Асхаб Суфјан бин Абдуллах, Аллах био задовољан њиме, затражио је од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га подучи нечему што укључује све што му је потребно у исламу како би се тога чврсто придржавао и како никога другог не би имао потребу питати о томе. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече да потврди да је Узвишени Аллах Један и да верује да је Он његов Господар, Створитељ и једини који заслужује да буде обожаван. Поред тога, потребно је потом да устраје у извршавању онога што је Узвишени Аллах наредио и избегавању онога што је Он забранио.

Значење речи

...:

Користи хадиса

Основа ове вере јесте веровање у Аллаха, Његов рубубијјет (господарство), улухијјет (божанство) и Његова лепа и савршена својства.

Важност устрајности на иману (веровању) и чињењу ибадета.

Иман (веровање) је услов прихватања добрих дела.

Веровање у Аллаха обухвата све што је људима обавезно да у то буду убеђени, затим дела срца која проистичу из тога, покорност и преданост Аллаху својом нутрином и вањштином.

Од човека се захтева да буде истрајан у чињењу добрих дела и избегавању лоших.

Рецензент

Сахиху Муслим (1/ 65) (38).

Ахмедов Муснед (24/ 141) (15416).

Више... (5)

المفهم (1/137).

جامع العلوم والحكم (1/507).

فتح القوي المتين للعباد (ص 76).

شرح الأربعين النووية لعبد الكريم الخضير (ص 285).

شرح الأربعين لصالح آل الشيخ (ص 305).