„Ова вера је искрен однос.
Од Ебу Рукајје Темима бин Евса Ед-Дарија, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ова вера је искрен однос.” Упитали смо: „Према коме?” Рекао је: „Према Аллаху, Његовој књизи, Његовом Посланику, и према вођама муслимана и обичним људима.”
«الدِّينُ النَّصِيحَةُ» قُلْنَا: لِمَنْ؟ قَالَ: «لِلهِ وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلِأَئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ».
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је да се вера темељи на искрености и истини, тако да се практикује онако како је Аллах наредио, потпуно, без било каквог недостатка или обмане. Затим је упитан Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Према коме се треба испољавати тај искрен однос?“ Па је одговорио: Прво: Искрен однос прво треба имати према Узвишеном Аллаху тако што ће се дела чинити искрено ради Њега, без икаквих примеса идолатрије. Потребно је веровати у Његов рубубијјет (господарство), улухијјет (божанство) и у Његова најлепша имена и савршена својства. Поред тога, неопходно је величати оно што Он пропише и одреди, и позивати остале људе да поверују у Њега. Друго: Потребно је исказивати искрен однос и према Његовој књизи, Часном Кур'ану, тако што ћемо веровати да је то Његов говор, да је последња књига коју је Узвишени објавио и да је она дерогирала све претходне објаве. Поред тога, обавеза нам је величати Кур'ан, да га читамо онако како заслужује, да поступамо према његовим упутствима, да прихватамо његове сложене и нејасне делове, да бранимо његова значења од оних који их изокрећу, да се поучавамо његовим поукама, да ширимо његово знање и да позивамо друге да га следе. Треће: Искрен однос према посланику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подразумева да будемо чрвсто убеђени да је он последњи посланик и да верујемо у све што нас је обавестио. Да поступамо по његовим заповестима, да се клонимо онога што је забранио и да не обожавамо Аллаха осим на начин који нам је он пренео. Да му исказујемо поштовање и величину каква му припада, да ширимо његов позив, да проповедамо његову веру и бранимо га од свих неистина и оптужби. Четврто: Искрен однос према вођама муслимана подразумева да им помажемо у добру и исказујемо послушност у ономе што представља покорност Узвишеном Аллаху. Пето: Искрен однос према обичним муслиманима подразумева да им чинимо доброчинство и да их позивамо на добро, да од њих отклањамо зло, да им желимо добро и да сарађуемо с њима у добру и богобојазности.
Наредба да се свима искаже искрен однос.
Вредност искреног односа у вери.
Вера обухвата убеђења, речи и дела.
У искрен однос спада и необмањивање било кога и настојање да се свима жели оно што је добро.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је на успешан начин подучавао друге тако што би им, пре свега, споменуо нешто укратко, а потом би им то детаљније појаснио.
Треба почети са оним што је најважније, а потом оним што је мање важно. Наиме, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, прво је споменуо искрен однос према Аллаху, затим према Његовој књизи, затим Његовом Посланику, вођама муслимана и на крају и према обичним људима.
Сахиху Муслим (1/ 74) (55).
Више... (4)
التحفة الربانية في شرح الأربعين حديثا النووية (ص21).
شرح الأربعين النووية.
لابن عثيمين (ص115).
شرح النووي على مسلم (2/ 37).
Цитирано у књигама
11 КњигеВише... (11)
- الحديث زاد 4الحديث 4«الدِّينُ النَّصِيحَةُ» قُلْنا: لِمَنْ؟ قال: «لِلَّهِ وَلِكِتابِهِ وَلِرسولِهِ وَلِأَئِمَّةِ المُسْلِمِينَ وَعامَّتِهِمْ».
- تحفة الأخيار تحفة الأخيار (ببيان جملة نافعة مما ورد في الكتاب والسنة من الأدعية والأذكار)«الدِّينُ النَّصِيحَةُ» قُلْنَا: لِمَنْ؟ قَالَ: «لِلَّهِ وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلأَِئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ» [99]
- رياض الصالحينرياض الصالحين مع فوائد وهدايات - 2«الدِّينُ النَّصِيحَةُ»، قُلْنَا: لِمَنْ ؟ قَالَ: «لله وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلأئمَّةِ المُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ».
- قاموس الكبائرموسوعة الكبائر - المجموعة الثالثة«الدِّينُ النَّصِيحَةُ» قلنا: لمن؟ قال: «لِلَّهِ وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلِأَئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ» [106].
- مجموعة زاد التربية الإسلامية (1)، والسيرة النبوبة (1)، والعقيدة (1)، والفقه (1)التربية الأسلامية 1«الدِّينُ النّصِيحةُ»، قُلْنا: لِمنْ؟ قال:«لِلّهِ ولِكِتابِهِ ولِرسُولِهِ ولِأئِمّةِ الْمُسْلِمِين وعامّتِهِمْ»
- مجموعة زاد التربية الإسلامية (1)، والسيرة النبوبة (1)، والعقيدة (1)، والفقه (1)التربية الأسلامية 1«الدِّينُ النّصِيحةُ»، قُلْنا: لِمنْ؟ قال: «لِلّهِ ولِكِتابِهِ ولِرسُولِهِ ولِأئِمّةِ الْمُسْلِمِين وعامّتِهِمْ»
- مجموعة زاد التربية الإسلامية (3)، والسيرة النبوية (3)التربية الإٍسلامية -3- «الدِّينُ النَّصِيحَةُ»، قلنا: «لمن؟»، قال: «ﷲِ وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلأَئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ»
- مشروع منهاج زادكزادك 2 طالب نهائي«الدِّينُ النَّصِيحَةُ». قُلْنَا: لِمَنْ؟ قَالَ: «للهِ وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلِأَئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ»
- نبراس طالب (1)1«الدِّينُ النَّصِيحَةُ» قُلْنَا: لِمَنْ؟ قَالَ: «لِلهِ وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلِأَئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ»
- نبراس طالب (1)1«الدِّينُ النَّصِيحَةُ» قُلْنَا: لِمَنْ؟ قَالَ: «لِله وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلِأَئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ»
- نبراس طالب (3)نبراس طالب 3«الدِّينُ النَّصِيحَةُ» قُلْنَا: لِمَنْ؟ قَالَ: «للهِ وَلِكِتَابِهِ وَلِرَسُولِهِ وَلِأَئِمَّةِ الْمُسْلِمِينَ وَعَامَّتِهِمْ»