„Знате ли шта је то гибет?” Рекоше: „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." Он рече: „Да споменеш свога брата по ономе што презире."
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Знате ли шта је то гибет?” Рекоше: „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." Он рече: „Да споменеш свога брата по ономе што презире." Би речено: „А ако је тачно то што кажем о своме брату?" Рече: „Ако је тачно то што си о њему рекао, оговорио си га, а ако није, онда си га потворио."
«أَتَدْرُونَ مَا الْغِيبَةُ؟»، قَالُوا: اللهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ، قَالَ: «ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ»، قِيلَ: أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِي أَخِي مَا أَقُولُ؟ قَالَ: «إِنْ كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ فَقَدِ اغْتَبْتَهُ، وَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِيهِ فَقَدْ بَهَتَّهُ».
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, даје нам дефиницију забрањеног оговарања, а то је да се спомене муслиман који је одсутан по ономе што он не би волео да се спомене, свеједно радило се о његовим особинама или физичком изгледу. Према томе, оговарање би било на пример, када би неко за некога казао да је ћорав, варалица, лажљивац и тако даље. Уколико се то не би налазило при том човеку, онда се то сматра потварањем које је теже од оговарања.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на леп начин подучава асхабе тако што им пре појашњења поставља питања.
Асхаби су такође имали лепо понашање према Посланику будући да су одговарали: „Аллах и Његов Посланик најбоље знају.”
Када човек не зна одговор на неко питање, треба да каже: „Аллах најбоље зна.”
Шеријат посвећује пажњу друштву тако што се штите права његових чланова и тако што се одржава њихов међубратски однос.
Оговарање је забрањено осим у неколико случајева када се ради о већој користи. На пример: отклањање неправде тако што ће онај коме је неправда учињена споменути онога ко му је учинио неправду, пред оним ко му ту неправду може отклонити. Као пример се може навести и саветовање када се неко жели оженити, када неко жели да ступи у неки трговински однос или када неко жели да се пресели на неко место, па се распитује о комшијама.
Сахиху Муслим (4/ 2001) (2589).
Више... (6)
فتح ذي الجلال والاكرام بشرح بلوغ المرام.
لابن عثيمين (6/ 378).
منحة العلام في شرح بلوغ المرام.
لعبد الله الفوزان (10/ 237).
توضيح الأحكام من بلوغ المرام.
للبسام (7/ 428).
Цитирано у књигама
5 КњигеВише... (5)
- قاموس الكبائرموسوعة الكبائر - المجموعة الثانية«أَتَدْرُونَ مَا الغِيبَةُ؟»، قَالُوا: اللَّٰهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ، قَالَ: «ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ»، قِيلَ: أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِي أَخِي مَا أَقُولُ؟ قَالَ: «إِنْ كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ، فَقَدِ اغْتَبْتَهُ، وَإِنْ لَمْ يَكُ
- قاموس الكبائرموسوعة الكبائر - المجموعة الثالثة«أَتَدْرُونَ مَا الْغِيبَةُ؟». قَالُوا: اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ: «ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ». قِيلَ: أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِي أَخِي مَا أَقُولُ؟ قَالَ: «إِنْ كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ فَقَدِ اغْتَبْتَهُ، وَإِنْ لَمْ يَكُن
- مجموعة زاد الحديث(3)1«أَتَدْرُونَ مَا الْغِيبَةُ؟» قَالُوا: الله وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ، قَالَ: «ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ» قِيلَ: أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِي أَخِي مَا أَقُولُ؟ قَالَ: «إِنْ كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ، فَقَدِ اغْتَبْتَهُ، وَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِ
- محرمات استهان بها كثير من الناسأتدرون ما الغيبة ؟ قالوا الله ورسوله أعلم. قال: ذكرك أخاك بما يكره، قيل: أفرأيت إن كان في أخي ما أقول؟ قال: إن كان فيه ما تقول فقد اغتَبتَه، وإن لم يكن فيه فقد بهَتَّهُ
- مشروع المنهج التعليميمادة الحديث مستوى 2«أَتَدْرُونَ مَا الْغِيبَةُ؟» قَالُوا: اللهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ: «ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ» قِيلَ: أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِي أَخِي مَا أَقُولُ قَالَ: «إِن كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ، فَقَدِ اغْتَبْتَهُ، وَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِي