3 : 37
فَتَقَبَّلَهَا رَبُّهَا بِقَبُولٍ حَسَنٖ وَأَنۢبَتَهَا نَبَاتًا حَسَنٗا وَكَفَّلَهَا زَكَرِيَّاۖ كُلَّمَا دَخَلَ عَلَيۡهَا زَكَرِيَّا ٱلۡمِحۡرَابَ وَجَدَ عِندَهَا رِزۡقٗاۖ قَالَ يَٰمَرۡيَمُ أَنَّىٰ لَكِ هَٰذَاۖ قَالَتۡ هُوَ مِنۡ عِندِ ٱللَّهِۖ إِنَّ ٱللَّهَ يَرۡزُقُ مَن يَشَآءُ بِغَيۡرِ حِسَابٍ
Па је њен Господар лепо примио, и учинио је да лепо израсте и да се о њој брине Захарија. Кад год би јој Захарија у храм ушао, код ње би храну нашао. „Одакле ти ово, Марија?“ Питао би он, а она би одговорила: „То је од Аллаха!“ Аллах, заиста, опскрбљује кога хоће, без икаквог рачуна.