27 : 44
قِيلَ لَهَا ٱدۡخُلِي ٱلصَّرۡحَۖ فَلَمَّا رَأَتۡهُ حَسِبَتۡهُ لُجَّةٗ وَكَشَفَتۡ عَن سَاقَيۡهَاۚ قَالَ إِنَّهُۥ صَرۡحٞ مُّمَرَّدٞ مِّن قَوَارِيرَۗ قَالَتۡ رَبِّ إِنِّي ظَلَمۡتُ نَفۡسِي وَأَسۡلَمۡتُ مَعَ سُلَيۡمَٰنَ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
Би јој речено: „Уђи у дворану!“ Кад она погледа, помисли да је дубока вода, па задиже хаљину уз своје ноге. „Овај је дворац поплочан углачаним стаклом!“ Рече он. „Мој Господару!“ Узвикну она, „ја сам се према себи огрешила и у друштву са Соломоном предајем се Аллаху, Господару светова!“