Он никада у животу није рекао: 'Господару, опрости ми грехе на Судњем дану!’” одговори Посланик.
Преноси се да је Аиша, Аллах био задовољон њоме, упитала Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега:
„Аллахов Посланиче, Ибн Џуд'ан је пре ислама одржавао родбинске везе и хранио је сиромахе. Хоће ли му то користити?” „То му неће користити. Он никада у животу није рекао: 'Господару, опрости ми грехе на Судњем дану!’” одговори Посланик.
قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ، ابْنُ جُدْعَانَ كَانَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ يَصِلُ الرَّحِمَ، وَيُطْعِمُ الْمِسْكِينَ، فَهَلْ ذَاكَ نَافِعُهُ؟ قَالَ: «لَا يَنْفَعُهُ، إِنَّهُ لَمْ يَقُلْ يَوْمًا: رَبِّ اغْفِرْ لِي خَطِيئَتِي يَوْمَ الدِّينِ».
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису је казао нешто о Абдуллаху бин Џуд'ану који је пре ислама био један од главешина племена Курејш. Чинио је разна добра дела попут одржавања родбинских веза, храњења сиромаха и других. Међутим, сва та добра дела му неће користити на Судњем дану зато што није поверовао у Аллаха на прави начин и никада током свога живота није рекао: „Господару, опрости ми грехе на Судњем дану!”
Појашњење вредности исправног веровања и да је оно услов прихватања свих осталих добрих дела.
Појашњење лоше завршнице неверника. Неверство им поништава сва добра дела која су радили.
Неверницима неће користити на Судњем дану добра дела због тога што нису на исправан начин веровали у Аллаха и у Судњи дан.
Добра дела која је човек радио пре прихватања ислама биће прихваћена када прими ислам и биће награђен за њих.
Сахиху Муслим (1/ 196) (214).
Више... (6)
شرح النووي على مسلم (3/87).
المفهم لما أشكل من تلخيص كتاب مسلم (1/ 459).
إرشاد الساري لشرح صحيح البخاري (4/ 170).
التنوير شرح الجامع الصغير (2/364).
فتح المنعم (2/54).
البحر المحيط الثجاج في شرح صحيح الإمام مسلم بن الحجاج (3/ 455).