Skip to content

"Људи, чувајте се претеривања у вери. Заиста је оне пре вас уништило претеривање у вери.“

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси

да му је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јашући камилу ујутру на дан Бајрама, за време обављања обреда хаџа (ходочашћа) рекао: "Сакупи ми каменчиће!“ Ибн Аббас му је сакупио седам и предао му их, па их је Посланик трескао у руци и говорио: "Овакве каменчиће бацајте.“ Након тога је рекао: "Људи, чувајте се претеривања у вери. Заиста је оне пре вас уништило претеривање у вери.“

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ غَدَاةَ الْعَقَبَةِ وَهُوَ عَلَى نَاقَتِهِ: «الْقُطْ لِي حَصًى» فَلَقَطْتُ لَهُ سَبْعَ حَصَيَاتٍ، هُنَّ حَصَى الْخَذْفِ، فَجَعَلَ يَنْفُضُهُنَّ فِي كَفِّهِ وَيَقُولُ: «أَمْثَالَ هَؤُلَاءِ فَارْمُوا» ثُمَّ قَالَ: «أَيُّهَا النَّاسُ، إِيَّاكُمْ وَالْغُلُوَّ فِي الدِّينِ، فَإِنَّما أَهْلَكَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ الْغُلُوُّ فِي الدِّينِ».

Бележе Ибн Маџе, ен-Неса’и и Ахмед.
Веродостојан
Коментар

Ибн Аббас, Аллах био задовољан њима, нам казује да је био са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ујутро на дан Бајрама када је требало бацати каменчиће на џемретул-акабе (велико џемре) на опросном хаџу. Посланик му је наредио да му набави каменчиће, па му је донео седам који су били величине леблебије или лешника. Посланик их је узео па их је затрескао у руци, а потом је рекао: "Овакве каменчиће бацајте.“ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је затим упозорио на прелажење граница и претеривање у вери. Управо је то уништило пријашње народе.

Значење речи

...:

Користи хадиса

Забрањено је претеривати у вери. То је узрок лоше завршнице и пропасти.

Потребно је узети лекцију из пријашњих народа како бисмо се клонили прекршаја које су они чинили.

Подстицај на слеђење праксе Посланика.

Рецензент

Ен-Неса'ијев Сунен (5/ 268)(3057).

Сунен Ибн Маџе (4/ 228) (3029).

Ахмедов Муснед (5/ 298) (3248).

Више... (4)

الملخص في شرح كتاب التوحيد.

لصالح الفوزان (ص165).

الجديد في شرح كتاب التوحيد.

لمحمد القرعاوي (ص179).