„Ко одузме право муслимана лажно се заклињући, Аллах ће му Ватру учинити обавезном казном и забранити му улазак у Рај.“ Човек га је упитао: „Чак и ако је нешто безначајно, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Чак и ако је то грана (арак) дрвета.“

Упозорење на одузимање туђих права и подстицај да се та права врате њиховим власницима, ма колико мала она била. Погрешна пресуда судије не даје право човеку да узме оно што му не припада.

Имам ен-Невеви је рекао: „Строга забрана одузимања права муслимана, било да се ради о малом или великом праву, јер је Посланик, алејхисселам, рекао: ‘Чак и ако је то само гранчица.’“

Имам ен-Невеви је рекао: „Ова казна важи за онога ко је одузео право муслимана и умро, а није се покајао. Међутим, ако се покаје, осети жаљење за свој поступак, врати право власнику и добије његов опрост, а затим чврсто одлучи да се не врати таквом поступку, грех му је опроштен.“

Kaди Ијад је рекао: „Спомињање муслимана је зато што што се њима обраћао, али то не значи да се овај пропис не односи на немуслимане. Исто правило важи и за њих.“