„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“
Од Ебу Зерра, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је чуо Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, како каже:
„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“
«لاَ يَرْمِي رَجُلٌ رَجُلًا بِالفُسُوقِ، وَلاَ يَرْمِيهِ بِالكُفْرِ، إِلَّا ارْتَدَّتْ عَلَيْهِ، إِنْ لَمْ يَكُنْ صَاحِبُهُ كَذَلِكَ».
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, упозорио је да онај ко каже другом: „Ти си грешник“ или „Ти си неверник“, ако та особа није таква каквом ју је назвао, онда ће онај ко је то изговорио бити достојан тог описа, и његова реч ће се вратити на њега. Међутим, ако је тачно оно што је рекао, тада му се ништа не враћа, јер је говорио истину.
Забрањено је оптуживати људе за неверство или грешност без оправданог шеријатског разлога.
Обавезно је бити сигуран и темељит при доношењу пресуда о другима.
Ибн Декик ел-Ид је рекао: „Ово је жестоко упозорење за онога ко оптужи некога од муслимана за неверство, а да то није истина. То је веома озбиљна замка.“
Ибн Хаџер ел-Асалани је рекао: „Међутим, не значи тај који с правом каже другом: "ти си грешник" или "ти си неверник" није грешан, иако је погодио. Ту има детаљно појашњење: - ако је то рекао са намером да га посаветује или да упозори друге указујући на његово стање, онда је то дозвољено. Али ако је намера да га осрамоти, учини га предметом ругла или му нанесе штету, то није дозвољено. Он је обавезан да прекрије његове грехе, подучи га и саветује на леп начин. Ако је могуће постићи циљ љубазношћу, онда није дозвољено прибегавати оштрини, јер то може довести до тврдоглавости и упорности у греху, као што је случај са многима због њиховог осећаја поноса, нарочито ако онај ко упозорава има мањи углед од онога коме се обраћа.“
Сахихул-Бухари (8/ 15) (6045).
Сахиху Муслим (1/ 79) (61).
Више... (10)
نزهة المتقين.
لمجموعة من الباحثين (2/ 1073).
كنوز رياض الصالحين.
لمجموعة من الباحثين (18/ 446).
بهجة الناظرين.
لسليم الهلالي (3/ 82).
شرح رياض الصالحين.
لابن عثيمين (6/ 220).
التنوير شرح الجامع الصغير.
للصنعاني (9/ 275).
Цитирано у књигама
4 КњигеВише... (4)
- رياض الصالحينرياض الصالحين مع فوائد وهدايات - 7«لا يَرمي رجُلٌ رجُلاً بالفسْقِ أو الكُفْرِ إلَّا ارتَدَّتْ عليْه، إنْ لمْ يَكُنْ صاحبُهُ كذلكَ».
- مادة العقيدة الإسلامية(لا يَرْمِي رَجُلٌ رَجُلًا بِالْفُسُوقِ، وَلا يَرْمِيهِ بِالْكُفْر، ِ إِلَّا ارْتَدَّتْ عَلَيْهِ، إِنْ لَمْ يَكُنْ صَاحِبُهُ كَذَلِكَ )[176].
- مجموعة زاد العقيده (4)العقيدة 4«لا يَرْمِي رَجُلٌ رَجُلًا بِالفُسُوقِ، وَلا يَرْمِيهِ بِالكُفْر، إِلَّا ارْتَدَّتْ عَلَيْهِ، إِنْ لَمْ يَكُنْ صاحِبُهُ كَذَلِكَ».
- نبراس طالب (4)1«لاَ يَرْمِي رَجُلٌ رَجُلًا بِالفُسُوقِ، وَلاَ يَرْمِيهِ بِالكُفْرِ، إِلَّا ارْتَدَّتْ (رجعت)عَلَيْهِ، إِنْ لَمْ يَكُنْ صَاحِبُهُ كَذَلِكَ»