Skip to content

„Заиста, Узвишени Аллах је прописао доброчинство и леп поступак у свему.

Од Ебу Ја'ле Шеддада бин Евса, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

„Заиста, Узвишени Аллах је прописао доброчинство и леп поступак у свему. Па, чак и када убијате, убијајте на леп начин, а када кољете, кољите на леп начин. Нека свако од вас наоштри нож и нека животињу не мучи.“

«إِنَّ اللهَ كَتَبَ الْإِحْسَانَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ، فَإِذَا قَتَلْتُمْ فَأَحْسِنُوا القِتْلَةَ، وَإِذَا ذَبَحْتُمْ فَأَحْسِنُوا الذِّبْحَةَ، وَلْيُحِدَّ أَحَدُكُمْ شَفْرَتَهُ، وَلْيُرِحْ ذَبِيحَتَهُ».

Бележи Муслим.
Веродостојан
Коментар

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да нам је Узвишени Аллах наредио доброчинство према свему. То доброчинство може бити у нашем односу према Аллаху тако што ћемо Га обожавати на најбољи начини, а може бити и у нашем односу према осталим створењима тако што ћемо им чинити добро и од њих отклањати штету. Између осталог, у доброчинство спада и извршење убиства и клања на најбезболнији начин. Дакле, на најбољи начин је прописано извршити убиство приликом изршења смртне казне (као у случају одмазде) тако што ће се злочинац лишити живота на најлакши начин без мучења. Осим тога, доброчинство је прописано и приликом клања животиња тако што нећемо пред животињом оштрити предмет с којим је желимо заклати. Такође, нећемо клати животињу пред другим животињама.

Користи хадиса

Аллахова милост и доброта према створењима.

Извршење убиства и клања на најбољи и шеријатски прописани начин.

Шеријат (верозакон) је савршен и садржи свако добро. У то спада и исказивање милости према животињама.

Забрањено је унаказивати човека након што је погубљен.

Забрањено је све што доводи до патње животиња.

Рецензент

Сахиху Муслим (3/ 1548) (1955).

Више... (8)

التحفة الربانية في شرح الأربعين حديثا النووية (ص38).

شرح الأربعين النووية.

لابن عثيمين (ص185).

فتح القوي المتين في شرح الأربعين وتتمة الخمسين.

للعباد (ص65).

فتح الباري.

لابن حجر (9/ 644).

شرح النووي على مسلم (13/ 107).