"Да човек обави молитву у џемату (заједно у џамији) боље му је него да је обави у кући или на пијаци за двадесет и нешто пута

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

"Да човек обави молитву у џемату (заједно у џамији) боље му је него да је обави у кући или на пијаци за двадесет и нешто пута. То ће постићи када се у потпуности абдести, а затим дође у џамију само ради молитве. За сваки корак биће му подигнут степен и биће му опроштен грех све док не уђе у џамију. Када уђе у њу биће у молитви докле год га молитва ту задржава. Такође, анђели ће благословити човека докле год седи на месту где је клањао. Они говоре: ‘Аллаху, смилуј му се, Аллаху, опрости му, Аллаху, прими му покајање.’ Тако ће упућивати дову за њега докле год не узнемири некога или док не изгуби абдест.“

«صَلَاةُ الرَّجُلِ فِي جَمَاعَةٍ تَزِيدُ عَلَى صَلَاتِهِ فِي بَيْتِهِ وَصَلَاتِهِ فِي سُوقِهِ بِضْعًا وَعِشْرِينَ دَرَجَةً، وَذَلِكَ أَنَّ أَحَدَهُمْ إِذَا تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ، ثُمَّ أَتَى الْمَسْجِدَ لَا يَنْهَزُهُ إِلَّا الصَّلَاةُ، لَا يُرِيدُ إِلَّا الصَّلَاةَ، فَلَمْ يَخْطُ خَطْوَةً إِلَّا رُفِعَ لَهُ بِهَا دَرَجَةٌ، وَحُطَّ عَنْهُ بِهَا خَطِيئَةٌ، حَتَّى يَدْخُلَ الْمَسْجِدَ، فَإِذَا دَخَلَ الْمَسْجِدَ كَانَ فِي الصَّلَاةِ مَا كَانَتِ الصَّلَاةُ هِيَ تَحْبِسُهُ، وَالْمَلَائِكَةُ يُصَلُّونَ عَلَى أَحَدِكُمْ مَا دَامَ فِي مَجْلِسِهِ الَّذِي صَلَّى فِيهِ، يَقُولُونَ: اللهُمَّ ارْحَمْهُ، اللهُمَّ اغْفِرْ لَهُ، اللهُمَّ تُبْ عَلَيْهِ، مَا لَمْ يُؤْذِ فِيهِ، مَا لَمْ يُحْدِثْ فِيهِ».