29 : 33
وَلَمَّآ أَن جَآءَتۡ رُسُلُنَا لُوطٗا سِيٓءَ بِهِمۡ وَضَاقَ بِهِمۡ ذَرۡعٗاۖ وَقَالُواْ لَا تَخَفۡ وَلَا تَحۡزَنۡ إِنَّا مُنَجُّوكَ وَأَهۡلَكَ إِلَّا ٱمۡرَأَتَكَ كَانَتۡ مِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ
И кад Наши изасланици дођоше Лоту, он се због њих обневесели и узнемири. „Не бој се и не брини се“, рекоше они, „ми ћемо да спасимо тебе и породицу, осим твоје жене, она ће да остане са онима који ће да искусе казну.