Енциклопедија Посланикових хадиса

„Енес бин Малик, Аллах био задовољан њиме, нам је рекао да се неки човек обратио Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казавши: ‘Аллахов Веровесниче, како ће неверник бити проживљен на свом лицу?’ Посланик му одговори: ‘Зар није Онај који је био у стању да му дадне да хода на две ноге, исто тако у стању да му дадне да хода на лицу на Судњем дану?’" Катаде је ово прокоментарисао рекавши: „Да, тако ми величанствености нашег Господара.”

Упитао сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: "Који је грех највећи?“, а он је одговорио: "Да сматраш Аллаху некога равним, а Он те је створио.“Ибн Мес'уд му потом каза: "Заиста је то велико! А који је грех након њега највећи?“ Посланик рече: "Да убијеш своје дете из страха од сиромаштва.“ Ибн Мес'уд поново упита: "А након њега?“ "Да учиниш блуд са супругом свога комшије“, одговори Посланик.

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном приликом јахао, а иза њега је био Му'аз, па му се обратио рекавши: "Му'азе!“ , а он му одговори: "Одазивам ти се, Аллахов Посланиче, и покоравам ти се.“ Затим га је поновно зовнуо: "Муазе!“ Он му опет одговори: "Одазивам ти се, Аллахов Посланиче, и покоравам ти се.“Тако се поновило и трећи пут па му Посланик рече: "Нема ни једног роба који искрено из срца сведочи да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик, а да га Узвишени неће забранити џехеннемској ватри.“ Му'аз га упита: "Аллахов Посланиче, хоћу ли то људима пренети како би се обрадовали?“ "Не, онда ће се (погрешно) опустити.“, одговори му Посланик. Међутим, Му'аз је пред крај свога живота ипак то људима казао из бојазни да не почини грех.

"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном се вратио с пута, а ја сам завесом са сликама коју сам имала прекрила једну полицу у својој соби. Када је то угледао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стргнуо је и рекао: 'Аиша, они који ће добити најтежу казну на Судњем дану јесу они који праве ликове сличне Аллаховим створењима.' Па смо од тога направили један или два јастука.“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након кишне ноћи је на Худејбији клањао сабах–намаз и када је завршио окренуо се људима и упитао: „Знате ли шта вам ваш Господар каже?" „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." – одговорише. Он каже: „Међу робовима Мојим има оних који су осванули као верници и као неверници. Верник је онај који је рекао: 'Киша је падала из Аллахове доброте и милости.' – поричући тако утицај небеских тела, а онај ко је рекао: 'Киша је падала због утицаја те и те звезде.', тај не верује у Мене, него верује у небеска тела!”

’О дечаче, подучићу те овим речима: Чувај Аллаха, па ће и Аллах тебе чувати. Чувај Аллаха, па ћеш Га увек пред собом налазити (тј. поступај како Аллах жели, па када Га нешто замолиш, Он ће ти удовољити). Када молиш, моли Аллаха. Када помоћ тражиш, тражи је од Аллаха. И знај, да када би се сви људи скупили да ти најмању корист прибаве, не би ти могли помоћи више од онога што ти је Аллах већ одредио и прописао; а када би се скупили да ти нанесу какву штету, не би ти нанели штете осим онолико колико ти је Аллах одредио и уписао. Пера судбине су подигнута, а странице се осушиле (тј. све је одређено и закључено).’“