Енциклопедија Посланикових хадиса

Општа опорука Божијег Посланика, алејхисселам, када га је задесила смрт, била је: „Водите рачуна о намазу и онима који су у вашем власништву, водите рачуна о намазу и онима који су вашем власништву.“ Понављао је то све док није почео кркљати у прсима, а језик му је једва изговарао те речи.“

„Ко на крају сваког намаза проучи ‘субханаллах’ 33 пута, ‘елхамдулиллах’ 33 пута, ‘Аллаху екбер’ 33 пута, а то је укупно 99, и каже употпуњавајући стотину: ‘Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве ала кулли шеј ‘ин кадир’ - Нема истинског Бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, Јединог, Он нема судруга, Њему припада власт и Њему припада хвала, и Он је свемоћан – опроштени су му греси, па макар их било колико је морске пене.“

„Посланик, алејхисселам, видео је човека који је клањао сам иза сафа (реда), па му је наредио да понови свој намаз.“

„Посланик, алејхисселам, учио је на два реката сабахског суннета: ‘Кул ја ајјухел-кафирун’ (Сура Ел-Кафирун) и ‘Кул хува-Ллаху ехад’ (Сура Ел-Ихлас).“

"Запамтио сам да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, клањао десет реката, а то су: два реката пре и два реката након подне-намаза, два реката после акшама, два реката након јације у кући и два реката пре сабаха. Поред тога, био је временски размак када нико није улазио код Аллаховог Посланика. У вези с тим, Хафса ми је казала да, након што би муезин проучио езан за сабах, Посланик би клањао два реката.“ У другом хадису стоји да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, клањао два реката и после џуме.“

‘О Билале, успостави намаз и одмори нас њиме!’“

"Када неко од вас жели да уђе у џамију нека каже: ‘Аллахуммефтах ли ебвабе рахметик’ (Аллаху, отвори ми врата Своје милости), а када жели да изађе нека каже: ‘Аллахумме инни ес'елуке мин фадлик’ (Аллаху, подари ми од Своје благодати).“

"Ко заборави да обави намаз, нека га клања онда када се сети. Нема му никаквог другог искупа осим тог.“ "Кад год Ме се сетиш, намаз обави!“[Та-Ха, 14]