Енциклопедија Посланикових хадиса

"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном се вратио с пута, а ја сам завесом са сликама коју сам имала прекрила једну полицу у својој соби. Када је то угледао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стргнуо је и рекао: 'Аиша, они који ће добити најтежу казну на Судњем дану јесу они који праве ликове сличне Аллаховим створењима.' Па смо од тога направили један или два јастука.“

„Када неко од вас умре, приказује му се његово место свако јутро и вече: ако је од становника Раја, онда му се приказује место у Рају, а ако је од становника Пакла, онда му се приказује место у Паклу. И каже му се: ‘Ово је твоје место све док те Аллах не васкрсне на Дан суда.’“

да је неки човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек рекао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Зар ме чиниш Аллаху равним? Реци: ’Оно што само Аллах хоће.'“

„Смрт ће бити доведена у лику црно-белог овна, а затим ће зовнути гласник: ‘О становници Џеннета (Раја)!’, па ће они испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Затим ће бити позвани становници Џехеннема (Пакла). И они ће испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Тада ће ован (тј. смрт) бити заклан, а онда ће бити речено: ‘Џеннетлије, вечност и нема више смрти! Џехеннемлије, вечност и нема више смрти! Потом је (Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега) проучио: ‘И опомени их Даном туге, када ће с полагањем рачуна бити завршено, а они су равнодушни били и нису веровали’ (Мерјем, 39), додавши: ‘Ово су људи који на дуњалуку не верују, у немару, равнодушности и безбрижности.’”

„Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спуштена је објава када је имао четрдесет година. У Мекки је, након тога, боравио тринаест година, па му је наређено да се одсели у Медину. Након пресељења, у Медини је остао десет година, а након тога је умро.”

,,Био сам иза Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на магарцу па ми је рекао: 'О Му'азе! Знаш ли које је Аллахово право код људи и које је право људи код Аллаха?' Рекао сам: 'Аллах и Његов Посланик најбоље знају.' Он је рекао: 'Заиста је Аллахово право код људи да Га обожавају и да Му ништа не придружују, а право људи код Аллаха јесте да Он не казни онога ко Му ништа не придружује.' Рекао сам: 'Аллахов Посланиче, да ли да обрадујем народ том радосном вешћу?' Рекао је: 'Немој, да не би занемарили чињење добрих дела и на то се ослонити.'"

„Човек је вере свога пријатеља; зато пазите са ким се дружите!“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након кишне ноћи је на Худејбији клањао сабах–намаз и када је завршио окренуо се људима и упитао: „Знате ли шта вам ваш Господар каже?" „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." – одговорише. Он каже: „Међу робовима Мојим има оних који су осванули као верници и као неверници. Верник је онај који је рекао: 'Киша је падала из Аллахове доброте и милости.' – поричући тако утицај небеских тела, а онај ко је рекао: 'Киша је падала због утицаја те и те звезде.', тај не верује у Мене, него верује у небеска тела!”