Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када је Узвишени Аллах створио Рај послао је Џибрила (анђела Габријела) да оде до Раја и рекао му: ‘Иди и види шта сам припремио за становнике Раја.’ Он је отишао и погледао, па се вратио и рекао: ‘Тако ми Твоје моћи, за њега неће чути нико, а да неће ући у њега.’, па је Аллах наредио да се окружи и прекрије неугодностима, па му је рекао: ‘Врати се и погледај.’, па је отишао и погледао. Затим се вратио и рекао: ‘Тако ми Твоје моћи, бојим се да у њега нико неће ући.’”

„Заиста је ваш Господар стидан и племенит, стиди се да Својем робу врати руке празне када их подигне према Њему (у молби).“

„Господар је Своме робу најближи у последњем делу ноћи. У вези са тим, ако си икако у могућности бити међу онима који те тренутке проводе у спомињању Аллаха – буди!“

"Изашли смо једне кишовите и мрачне ноћи тражити Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да нам клања, па кад га сустигох он ми рече: ‘Реци’, а ја не рекох ништа. Поново ми рече: ‘Реци.’ А ја опет не рекох ништа. Опет ми рече: ‘Реци.’ Ја тада рекох: ‘О Аллахов Посланиче, а шта да кажем?’ Рече: ‘Реци: Кул хуваллаху ехад, и му'авизетејни по три пута када омркнеш и када осванеш, заштитиће те од свега.’“

„Нема човека који навече три пута каже: ‘У име Аллаха, са чијим именом никакво зло ни на Земљи ни на набесима неће наудити, и Он све чује и све зна’, а да не буде заштићен од сваког зла све док не осване, ‘а ко три пута изговори ове речи када осване, неће га задесити изненадна недаћа све до вечери.’ После је Ебана бин Османа задесила парализа, па је човек који је чуо хадис од њега гледао у Ебана, а он га упита: ‘Зашто ме гледаш? Тако ми Аллаха, нисам слагао на Османа, нити је Осман слагао на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, али, на дан када ме то задесило, био сам љут и заборавио сам да проучим ове речи.’“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када би улазио у џамију учио: „Штитим се Аллахом Величанственим, Његовим лицем племенитим и Његовом вечном влашћу, од проклетог ђавола.“ Рече: „Је ли само ово? “Рекох: „Да.“ Рече: „А када то проучи ђаво рече: ‘Сачуван је од мене остатак дана.’“

"Нема ниједног роба који учини грех, а затим узме абдест, клања намаз, и затражи опрост од Аллаха, а да му Он неће опростити.“ Затим је проучио следећи ајет: "И за оне који се, када грех почине или кад се према себи огреше, Аллаха сете и опрост за грехе своје замоле." (Алу Имран, 135.)

„Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није остављао ове речи када би омркнуо и oсвануо: Аллаху мој, тражим од Тебе здравље у мојој вери, овосветским пословима, породици и иметку. Аллаху мој, покриј моје недостатке и умири моје страхове, и сачувај ме с моје предње и стражње стране, и са десне и са леве стране, и изнад мене, а Твојом се величином утичем да будем зграбљен одоздо.“