Енциклопедија Посланикових хадиса

да му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „О Му'азе, ја те заиста волим, па ћу те посаветовати. Немој пропустити да на крају сваког намаза кажеш: ‘Аллаху мој, помози ми да Те величам (зикр), да Ти будем захвалан и да Те на најлепши начин обожавам!’“

"Када кажеш некоме док имам држи хутбу: ‘Ћути и слушај хутбу!’, беспотребно је проговорио.“

„Нека нико од вас не обавља молитву у једном комаду одеће ако његова рамена нису покривена ничим.“

"Пожурите са икиндија-намазом! Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је казао: ‘Ко изостави икиндију-намаз, дела ће му пропасти.'“

„Шта је са људима који подижу своје погледе ка небу током намаза?“ Тиме је строго упозорио на такво понашање, па је додао: „Нека престану с тим, или ће им бити одузет вид.“

да је Умму Селеме споменула Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Маријину цркву коју је видела у Абисинији, а у којој су биле слике и кипови. Посланик јој је рекао: "Ти људи, када би међу њима био неки добар човек па умро, на његовом гробу би изградили богомољу, те би нацртали слике и направили те кипове. Они су код Узвишеног Аллаха на Судњем дању најгора створења.“

„Након што је објављена сура ‘Када дође помоћ Аллахова и победа’ (Ен-Наср, 1), Аллахов Посланик, алејхисселам, није обавио ниједан намаз, а да није у њему говорио: Субханекаллахумме раббена ве би хамдикаллахумме-гфирли - ‘Узвишен си Ти, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’“

„Једне вечери изгубила сам Аллаховог Посланика, па сам га тражила на месту где је обично клањао. Напипала сам његова стопала, која су била испружена – био је на сеџди. Говорио је: ‘Еузу би ридаке мин сахатике, ве еузу би му’афатике мин укубетике, ве еузу бике минке, ла ухси сена’ен алејке, енте кема еснејте ала нефсике!’ ‘Твојим задовољством тражим заштиту од Твоје срџбе, Твојим опростом тражим заштиту од Твоје казне, и Тобом од Тебе. Ја не могу довољно изразити хвалу Теби; Ти си онакав како си Себе похвалио!.“