Енциклопедија Посланикових хадиса

"Да човек обави молитву у џемату (заједно у џамији) боље му је него да је обави у кући или на пијаци за двадесет и нешто пута. То ће постићи када се у потпуности абдести, а затим дође у џамију само ради молитве. За сваки корак биће му подигнут степен и биће му опроштен грех све док не уђе у џамију. Када уђе у њу биће у молитви докле год га молитва ту задржава. Такође, анђели ће благословити човека докле год седи на месту где је клањао. Они говоре: ‘Аллаху, смилуј му се, Аллаху, опрости му, Аллаху, прими му покајање.’ Тако ће упућивати дову за њега докле год не узнемири некога или док не изгуби абдест.“

"Зар се не боји неко од вас када подигне главу пре имама, да му је Аллах не претвори у главу магарца, или да његов изглед не учини да личи на магарца?!“

да је изговарао текбир у сваком обавезном и добровољном намазу за време рамазана и ван рамазана. Изговарао би текбир када би хтео ступити у намаз. Изговарао би га када би се сагињао на руку', потом говорио "Семи' Аллаху ли мен хамидех “, а пре него би се спустио на сеџду изговарао би "Раббена ве лекел-хамд“. Када би се спуштао на сеџду, изговарао је "Аллаху екбер “, и када би дизао своју главу са сеџде. Изговарао би текбир када би чинио и другу сеџду, а изговараше га када би дизао своју главу са те сеџде. Изговарао је текбир и када је устајао са седења иза другог реката. Тако је чинио на сваком рекату док не би завршио намаз. Када би завршио с намазом, рекао би: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја најсличније Веровеснику обављам намаз међу вама. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“

„Боже, немој учинити мој гроб идолом. Аллах је проклео народ који је своје гробове својих посланика претворио у богомоље.”

"Дошао је неки слепи човек Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекао му да нема водича који ће га водити у џамију те је тражио да му дадне олакшицу да клања у кући па му је дозволио. Међутим, чим се окренуо Посланик га је позвао и упитао: ‘Да ли ти чујеш езан?’Након што му је потврдно одговорио, Посланик му рече: ‘Онда се одазови.’“

„Аллахов Посланик, алејхисселам, ушао је у џамију, а за њим је ушао и неки човек који је почео клањати. Након намаза, пришао је и поселамио Посланика, алејхисселам, а он му рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Човек се врати и клањао је као и први пут, затим је поново дошао Посланику, алејхисселам, а он му опет рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Посланик му је то наредио и трећи пут. Човек тада рече: ‘Тако ми Онога који те је послао са истином, ја не знам другачије, па ме научи.’ Посланик, алејхисселам, му рече: ‘Када хтеднеш обавити намаз, донеси почетни текбир, затим проучи из Кур'ана оно што ти је лако, потом учини руку' и остани тако све док се не смириш, затим се подигни са рукуа док се потпуно не усправиш. Након тога, учини сеџду и остани тако све док се не смириш, а када се вратиш са сеџде, седи и остани тако док се потпуно не смириш. То чини у целом намазу.’“

„Ко на крају сваког намаза проучи ‘субханаллах’ 33 пута, ‘елхамдулиллах’ 33 пута, ‘Аллаху екбер’ 33 пута, а то је укупно 99, и каже употпуњавајући стотину: ‘Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве ала кулли шеј ‘ин кадир’ - Нема истинског Бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, Јединог, Он нема судруга, Њему припада власт и Њему припада хвала, и Он је свемоћан – опроштени су му греси, па макар их било колико је морске пене.“

„Посланик, алејхисселам, учио је на два реката сабахског суннета: ‘Кул ја ајјухел-кафирун’ (Сура Ел-Кафирун) и ‘Кул хува-Ллаху ехад’ (Сура Ел-Ихлас).“