Енциклопедија Посланикових хадиса

да је Осман бин 'Аффан хтео да обнови џамију, но неким људима то није било право. Они нису хтели да се било шта на њој мења, а онда им је Осман рекао: "Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да каже: ’Ко изгради џамију ради Аллаха, Аллах ће њему саградити кућу у Рају.‘“

„Људи ће се заиста морати оканити напуштања џума-намаза, или ће им Аллах запечатити срца, па ће постати немарни.“

„Када би људи знали каква је награда у позиву на молитву (езану) и у првом саффу (првом реду у џамији иза имама), па не би могли другачије стићи до њега него да бацањем коцке одлучују ко ће имати предност, то би учинили. И када би знали каква је награда у раном одласку на молитву, утркивали би се у томе. И када би знали шта је у ноћној и јутарњој молитви, долазили би на њих, макар и пузећи.“

"Наређено ми је да сеџду обављам на седам делова тела: на челу“, показујући руком на нос, "длановима, коленима и врховима стопала. Такође, наређено ми је да не скупљам одећу и косу.“

да су неки људи дошли Сехлу бин Са'ду ес-Са'идијју, који су расправљали о врсти дрвета минбера (Посланика) па су га питали за то, а он им рекао: "Тако ми Аллаха, мени је стварно познато од чега је минбер. Ја сам га видео првог дана када је постављен и први дан када је на њега сео Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је по ту и ту жену, коју је Сехл именовао (рекавши јој): ‘Заповеди свом слузи - столару, да ми изради нешто од дрвета на чему бих седео када будем свету држао говор!’ Она је то слуги наредила и он га је направио од дрвета јасена и донео га, па га је она послала Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и он је заповедио па се овде поставио. Касније сам видео Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како на њему клања, изговара текбир и чини руку' док је још на њему, а затим сиђе натрашке и учини сеџду на подлози (прагу) минбера и опет се поврати (попне), а када је то завршио, окренуо се људима и рекао: ‘О људи, ја сам ово учинио да бисте ме следили у намазу и да би научили како клањам.“

„Између свака два езана је намаз, између свака два езана је намаз“, а потом је код трећег пута казао: „За онога ко тако жели.“

„Заједнички намаз је вреднији двадесет пет пута од намаза којег човек обави сам. Анђели ноћи и анђели дана састају се на јутарњем намазу.“ Затим је Ебу Хурејре рекао: „Читајте ако желите: ...јер учењу Кур'ана у намазу у зору присуствују многи.“ (Ел-Исра, 78.)

"Ибн Зубејр је изговарао овај зикр после сваког прописаног намаза након што би предао селам: ‘Нема истинског божанства осим Аллаха, Јединог, Који нема саучесника, Њему припада сва власт и свака захвалност и Он све може. Обожавамо само Аллаха, Њему припада свака благодат, поштовање и свеколика хвала. Нема истинског божанства осим Аллаха. Њему искрено веру исповедамо, макар то било криво неверницима.’ (Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике леху, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве 'ала кулли шеј'ин кадир, ла хавле ве ла куввете илла биллах, ла илахе иллаллаху ве ла на'буду илла ијјаху, лехун-ни'мету ве лехул-фадлу ве лехус-сена'ул-хасен, ла илахе иллаллаху мухлисине лехуд-дине ве леу керихе-кафирун) Ибн Зубејр је казао: ‘Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, би учио овај зикр после сваког прописаног намаза.’“