Skip to content

„Тражите Лејлетул-кадр у непарним ноћима последњих десет дана Рамазана.“

Од Аише, нека је Аллах задовољан њоме се преноси, да је Божији Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао:

„Тражите Лејлетул-кадр у непарним ноћима последњих десет дана Рамазана.“

«تَحَرَّوْا لَيْلَةَ القَدْرِ فِي الوِتْرِ مِنَ العَشْرِ الأَوَاخِرِ مِنْ رَمَضَانَ».

Бележе ел-Бухари и Муслим.
Веродостојан
Коментар

Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, подстицао је на преданост у тражењу лејлетул-кадра повећањем добрих дела. Вероватније је да ће ова ноћ бити у непарним ноћима последњих десет дана Рамазана сваке године, а то су: двадесет прва, двадесет трећа, двадесет пета, двадесет седма и двадесет девета ноћ.

Користи хадиса

Врлина ноћи лејлетул-кадра и подстицање на њено тражење.

Од Божије мудрости и милости је то што је сакрио ову ноћ како би људи били ревноснији у обожавању Аллаха тражећи је, чиме се увећава њихова награда.

Лејлетул-кадр се налази у последњих десет дана Рамазана, а највероватније је да је у непарним ноћима.

То је једна од ноћи последњих десет дана Рамазана, ноћ у којој је Аллах Узвишени објавио Кур'ан свом Посланику, мир и благослов Божији нека су на њега. Аллах је ову ноћ учинио бољом од хиљаду месеци са аспекта њене благословљености и вредности добрих дела у њој.

Назив 'лејлетул-кадр' може бити изведен из речи кадр у значењу части, као што се каже: „Тај и тај је великог угледа (ар. азимул-кадр)“, па би додатак „ноћ“ био у значењу ноћ части, односно велике части, узвишености и достојанства, као што је речено у ајету: „Ми смо га објавили у благословеној ноћи“ (Ед-Духан, 3). Или је изведен од речи текдир (одређење), па би то збило приписивање ноћи ономе што се у њој догаћа, тј. ове ноћи се одређује оно што ће се дешавати у наредној години, као што је речено у ајету: „Те ноћи се одређује свака мудра одлука.“ (Ед-Духан, 4.)

Рецензент

Сахихул-Бухари (3/ 46) (2017).

Сахиху Муслим (2/ 828) (1169).

Више... (4)

تيسير العلام.

لعبد الله البسام (ص347).

تنبيه الأفهام شرح عمدة الأحكام.

لابن عثيمين (3/ 470).