Енциклопедија Посланикових хадиса

„На Судњем дану ће Узвишени Аллах становнику ватре који буде најмање патио рећи: ’Да је у твом власништву све што је на Земљи, да ли би то дао да се искупиш?’ ‘Да', одговориће он. ‘Oд тебе сам већ тражио мање од тога док си још био у кичми Адамовој, а то је да Ми ништа не придружујеш, али ти то ниси хтео, него си Ми придруживао друге.’“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном приликом јахао, а иза њега је био Му'аз, па му се обратио рекавши: "Му'азе!“ , а он му одговори: "Одазивам ти се, Аллахов Посланиче, и покоравам ти се.“ Затим га је поновно зовнуо: "Муазе!“ Он му опет одговори: "Одазивам ти се, Аллахов Посланиче, и покоравам ти се.“Тако се поновило и трећи пут па му Посланик рече: "Нема ни једног роба који искрено из срца сведочи да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик, а да га Узвишени неће забранити џехеннемској ватри.“ Му'аз га упита: "Аллахов Посланиче, хоћу ли то људима пренети како би се обрадовали?“ "Не, онда ће се (погрешно) опустити.“, одговори му Посланик. Међутим, Му'аз је пред крај свога живота ипак то људима казао из бојазни да не почини грех.

"Нико од вас неће бити потпуне вере све док му не будем дражи од родитеља, детета и свих људи.”

Општа опорука Божијег Посланика, алејхисселам, када га је задесила смрт, била је: „Водите рачуна о намазу и онима који су у вашем власништву, водите рачуна о намазу и онима који су вашем власништву.“ Понављао је то све док није почео кркљати у прсима, а језик му је једва изговарао те речи.“

'Нема истинског веровања (имана) онај ко није поверљив, и нема праве вере онај ко не поштује постигнути договор.'“

„Неколицина људи из друштва Аллаховог Посланика, алејхисселам, питала је жене Посланика о његовом тајном ибадету. Један је рекао: ‘Ја се нећу женити,’ други је рекао: ‘Ја нећу јести месо,’ а трећи је рекао: ‘Ја нећу спавати.’ Посланик је потом похвалио и захвалио Аллаху и рекао: ‘Шта је са људима који кажу то и то? Ја клањам и спавам, постим и мрсим, и женим се женама. Ко одбаци мој суннет, није од мене.’“

"Ко заборави да обави намаз, нека га клања онда када се сети. Нема му никаквог другог искупа осим тог.“ "Кад год Ме се сетиш, намаз обави!“[Та-Ха, 14]

„Дошли су неки људи из племена Укл или Урејна и нису поднели климу Медине. Божији Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су пошли, и када су оздравили, убили су чобанина Посланикових камила и украли стоку. Вест о томе стигла је у раним јутарњим часовима, па је Посланик, алејхисселам, послао људе да их потраже. Када је Сунце изашло, довели су их. Наредио је да им се одсеку руке и ноге, да им се очи истерају, и да буду бачени на пусти терен, где су тражили воду, али им није дата.“ Ебу Килаба додаје: „Ови људи су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“