Енциклопедија Посланикових хадиса

''Ко се закуне нечим осим Аллахом, заиста је починио неверство или многобоштво.“

„Нека ти је језик непрестано влажан од спомињања и величања Аллаха.“

''Остави оно што ти је сумњиво, а прихвати се онога што ти није сумњиво. Заиста је истина смиреност, а лаж сумња.“

Упитао сам Посланика, нека су на њега благослов и мир: „У чему је спас, Аллахов Посланиче?“ Одговорио је: „Чувај свој језик, нека ти твоја кућа буде довољна, и плачи над својим грехом.“

„Верник не вређа, нити проклиње, није вулгаран нити простак.“

"Нема ниједног роба који учини грех, а затим узме абдест, клања намаз, и затражи опрост од Аллаха, а да му Он неће опростити.“ Затим је проучио следећи ајет: "И за оне који се, када грех почине или кад се према себи огреше, Аллаха сете и опрост за грехе своје замоле." (Алу Имран, 135.)

„Заиста су ми од најдражих међу вама и најближих мени по положају на Судњем дану јесу они који имају најбоље карактерне особине. Заиста су ми од најомраженијих међу вама и најудаљенијих од мене по положају на Судњем дану брбљивци, они који усиљено говоре и 'мутефејхикун'.“ Рекоше: „О Аллахов Посланиче, знамо ко су брбљивци и они који усиљено говоре, али ко су 'мутефејхикун'?“ Рече: „Они који су горди.“

"Нема брака без дозволе старатеља.“