Енциклопедија Посланикових хадиса

„Четири особине: ко их има, тај је лицемер, а ако се једна од њих нађе у њему, тај има део лицемерја све док је не остави: ко кад говори лаже, ко кад обећа не испуни, ко кад се свађа буде груб, и ко кад склопи уговор буде непоуздан.“

„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“

„Код кога се нађу следеће четири особине тај је прави лицемер, а код кога се нађе нека од ових особина онда тај има особине лицемера, и такав ће остати све док не остави ту особину: када му се нешто повери он изневери, када говори лаже, када обећа не испуни, и када се расправља бестидно се расправља.“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након кишне ноћи је на Худејбији клањао сабах–намаз и када је завршио окренуо се људима и упитао: „Знате ли шта вам ваш Господар каже?" „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." – одговорише. Он каже: „Међу робовима Мојим има оних који су осванули као верници и као неверници. Верник је онај који је рекао: 'Киша је падала из Аллахове доброте и милости.' – поричући тако утицај небеских тела, а онај ко је рекао: 'Киша је падала због утицаја те и те звезде.', тај не верује у Мене, него верује у небеска тела!”

"Нема тежег намаза лицемерима од сабаха и јације, а кад би знали шта је у њима, долазили би да обаве та два намаза, па макар пузећи. Одлучио сам да наредим некоме да успостави намаз, а да ја одем до кућа људи који не присуствују намазу (у џамији), па да им спалим куће.“