Енциклопедија Посланикових хадиса

„Аллахов Посланиче, што се тиче дела која сам радио у џахилијјету (предисламском периоду) попут удељивања иметка, ослобађања робова, одржавања родбинских веза - хоћу ли за њих имати награду?” ,,Примио си ислам са добрим делима која си претходно урадио.”, одговори му Посланик.

"Између човека и многобоштва (ширка) и неверства је остављање намаза.“

„Боже, немој учинити мој гроб идолом. Аллах је проклео народ који је своје гробове својих посланика претворио у богомоље.”

да је неки човек упитао Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Шта мислиш, ако бих клањао прописане молитве, постео рамазан, сматрао дозвољеним оно што је дозвољено, а забрањеним оно што је забрањено, а затим ништа на то не бих додао, да ли бих ушао у рај?“ Посланик му је одговорио: „Да!“

„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“

„Код кога се нађу следеће четири особине тај је прави лицемер, а код кога се нађе нека од ових особина онда тај има особине лицемера, и такав ће остати све док не остави ту особину: када му се нешто повери он изневери, када говори лаже, када обећа не испуни, и када се расправља бестидно се расправља.“

"Уговор између нас и њих је намаз. Онај ко га остави, учинио је куфр (неверство).“

"Сујеверје је ширк, сујеверје је ширк, сујеверје је ширк“, три пута. Затим је Ибн Мес'уд казао: "Свакога од нас то задеси, али Узвишени Аллах то одагнава од човека када се човек ослони на Њега.“