Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када Аллах одреди да Његов роб умре у некој земљи, Он дадне да он у тој земљи има неку потребу.”

’О дечаче, подучићу те овим речима: Чувај Аллаха, па ће и Аллах тебе чувати. Чувај Аллаха, па ћеш Га увек пред собом налазити (тј. поступај како Аллах жели, па када Га нешто замолиш, Он ће ти удовољити). Када молиш, моли Аллаха. Када помоћ тражиш, тражи је од Аллаха. И знај, да када би се сви људи скупили да ти најмању корист прибаве, не би ти могли помоћи више од онога што ти је Аллах већ одредио и прописао; а када би се скупили да ти нанесу какву штету, не би ти нанели штете осим онолико колико ти је Аллах одредио и уписао. Пера судбине су подигнута, а странице се осушиле (тј. све је одређено и закључено).’“

„Верника и верницу не престају погађати разне недаће у њима самима, или њиховој деци и иметку, све док им се не избришу сви њихови греси, тако да се сусретну са Узвишеним Аллахом без иједног греха.“