Енциклопедија Посланикових хадиса

„Узвишени Аллах је рекао: ‘Ко узнемири Мог миљеника, Ја ћу му објавити рат. Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне молитве (фарзови) које сам му прописао. Потом ће Ми се роб устрајно приближавати нафилама (добровољним молитвама) све док га не заволим. Када га заволим, постаћу слух његов којим слуша, вид његов којим гледа, рука његова којом узима, нога његова којом хода. Ако Ме замоли за нешто, даћу му; а ако од Мене заштиту затражи, заиста ћу му је пружити.’“

"Када се Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, приближио смртни час, стављао би кошуљу на лице, а када би му постало тешко, лице би откривао. У таквом стању, он је рекао: ‘Нека је Аллахово проклетство на јевреје и хришћане. Градили су богомоље на гробовима њихових веровесника.’ Тиме је упозоравао на њихове поступке.“

"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном се вратио с пута, а ја сам завесом са сликама коју сам имала прекрила једну полицу у својој соби. Када је то угледао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стргнуо је и рекао: 'Аиша, они који ће добити најтежу казну на Судњем дану јесу они који праве ликове сличне Аллаховим створењима.' Па смо од тога направили један или два јастука.“

да је неки човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек рекао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Зар ме чиниш Аллаху равним? Реци: ’Оно што само Аллах хоће.'“

,,Био сам иза Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на магарцу па ми је рекао: 'О Му'азе! Знаш ли које је Аллахово право код људи и које је право људи код Аллаха?' Рекао сам: 'Аллах и Његов Посланик најбоље знају.' Он је рекао: 'Заиста је Аллахово право код људи да Га обожавају и да Му ништа не придружују, а право људи код Аллаха јесте да Он не казни онога ко Му ништа не придружује.' Рекао сам: 'Аллахов Посланиче, да ли да обрадујем народ том радосном вешћу?' Рекао је: 'Немој, да не би занемарили чињење добрих дела и на то се ослонити.'"

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након кишне ноћи је на Худејбији клањао сабах–намаз и када је завршио окренуо се људима и упитао: „Знате ли шта вам ваш Господар каже?" „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." – одговорише. Он каже: „Међу робовима Мојим има оних који су осванули као верници и као неверници. Верник је онај који је рекао: 'Киша је падала из Аллахове доброте и милости.' – поричући тако утицај небеских тела, а онај ко је рекао: 'Киша је падала због утицаја те и те звезде.', тај не верује у Мене, него верује у небеска тела!”

'Ко каже: ‘Ла илахе иллаллах’- да нема истинског бога мимо Аллаха и узневерује у све друго, његов иметак и живот су заштићени (свети), а обрачун ће са њим свести Узвишени Аллах.“

„Узвишени Аллах је ради мене опростио моме уммету (следбеницима) грешке, заборав и оно на шта буду приморани.“