Енциклопедија Посланикових хадиса

"Аллах ће узети Земљу и смотаће небеса Својом десном руком, а потом ће казати: ‘Ја сам Владар, где су земаљски владари?’“

"Чуо сам Веровесника, саллаллаху 'алејхи ве селлем, пет дана пре његове смрти како је рекао: ‘Ја сам, заиста, чист пред Аллахом да од вас имам присног пријатеља, јер ме је Аллах узео за присног пријатеља, као што је и Ибрахима узео за присног пријатеља. Да сам узимао неког из мог уммета за присног пријатеља, узео бих Ебу Бекра. Знајте да су они који су били пре вас на гробовима својих веровесника и добрих људи правили храмове. Ви немојте правити џамије на гробљима. Заиста вам то забрањујем.’“

„О људи, Узвишени Аллах је добар и прима само добро. Аллах је верницима наредио оно што је наредио и посланицима када је рекао: ‘О посланици, једите дозвољена и лепа јела, и чините добра дела.’ (Ел-Му'минум, 51) ‘О верници, једите дозвољена и лепа јела која смо вам подарили.’ (Ел-Бекара, 172)“ Затим је говорио о човеку рашчупане косе и прашњавом од дугога путовања, који диже руке према небу молећи: „‘Господару мој, Господару мој!’, а храна му је харам, пиће му је харам, одећа му је харам и одхрањен је харамом, па како да му дова буде примљена?“

"Узвишени Аллах даје времена неправеднику, али када га ухвати неће му моћи измаћи.' Након тога, Посланик је проучио ајет: „Ето, тако Господар твој кажњава села и градове који су неправедни били. Кажњавање његово је заиста болно и страшно.”[Худ, 102]

„Неће нико покрити (сакрити ману) другог човека на овом свету, а да га Аллах неће покрити (сакрити ману) на Судњем дану.“

"Нема 'адве (натприродне заразе), ни сујеверја, а фе'л (оптимизам) ми се свиђа.“ Неко упита: "А шта је то фе'л?“ "Лепа реч“, одговори Посланик.

„Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао је: Аллах Узвишени каже: ‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим када Ме спомиње. Ако Ме спомене у себи, споменем га у Себи. Ако Ме спомене у друштву, споменем га у бољем друштву од његовог. Ако Ми се приближи за један педаљ, приближим му се за један аршин. Ако Ми се приближи за један аршин, приближим му се за један хват. Ако Ми приђе ходом, доћи ћу му трчећи.’“

„Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’"