Енциклопедија Посланикових хадиса

„Нема ни једног дана у којем људи освану, а да не сиђу два мелека, од којих један каже: ‘Аллаху, надомести ономе који удељује’, а други каже: ‘Аллаху, уништи иметак ономе ко шкртари.’“

„Са сваким од вас ће Узвишени Аллах разговарати на Судњем дану; између Аллаха и њега неће бити преводиоца. Затим ће (тај с којим Аллах буде разговарао) погледати десно и видеће своја добра дела; онда ће погледати лево па ће видети своја лоша дела; затим ће погледати и видеће ватру, па се чувајте ватре макар и удељивањем пола хурме.“

„Динар који потрошиш на Аллаховом путу, динар који потрошиш за ослобађање роба, динар који даш као милостињу сиромаху и динар који потрошиш на своју породицу — највећа награда је за онај који потрошиш на своју породицу.“

"Узвишени Аллах је рекао: 'Сине Адамов, удељуј, па ћу и ја теби удељивати.”

„Давање милостиње неће умањити иметак. Узвишени Аллах ће човеку који прашта само повећати понос и углед, те се нико неће понизити због Аллаха, да га Он неће уздићи.”

Ебу-Зерр, нека је Аллах задовољан њиме, преноси да су неки људи рекли: „О Аллахов Посланиче, имућни људи су однели све награде, клањају као што и ми клањамо, посте као што и ми постимо, а поред тога дају милостињу од свог вишка иметка.“ Тада им је рекао: „Зар вам Аллах није омогућио да и ви дајете милостињу? Сваки тесбих (изговор: Субханаллах) је милостиња, сваки текбир (изговор: Аллаху екбер) је милостиња, свако ‘елхамду лиллах’ је милостиња, сваки изговорени шахадет је милостиња, подстицање на добро је милостиња и одвраћање од зла је милостиња, па чак је и брачни однос милостиња.“ Они тада рекоше: „О Аллахов Посланиче, зар и за задовољавање своје страсти човек има награду?“ Посланик, мир над њим, рече: „Шта мислите, када би ту своју страст човек задовољио на недозвољен начин, би ли за то био грешан? Исто тако, ако то уради на дозвољен (халал) начин, за то има награду.“