Енциклопедија Посланикових хадиса

„Ко на крају сваког намаза проучи ‘субханаллах’ 33 пута, ‘елхамдулиллах’ 33 пута, ‘Аллаху екбер’ 33 пута, а то је укупно 99, и каже употпуњавајући стотину: ‘Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве ала кулли шеј ‘ин кадир’ - Нема истинског Бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, Јединог, Он нема судруга, Њему припада власт и Њему припада хвала, и Он је свемоћан – опроштени су му греси, па макар их било колико је морске пене.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учио: "Аллахумме инни е'узу бике мин 'азаби-л-кабри ве мин 'азабин-нари ве мин фитнети-л-махја ве-л-мемати ве мин фитнети-л-месихи-д-деџџали (Аллаху, призивам Те да ме сачуваш од казне у гробу и од казне у Паклу, од кушњи живота и смрти, те од кушњи Месиха Деџала.)“ Код Муслима стоји: "Када неко од вас заврши са последњим тешеххудом, нека затражи од Аллаха уточиште од четверо: казне од Пакла и казне у гробу, искушења живота и смрти, као и од зла Месиха Деџала.“