Енциклопедија Посланикових хадиса

да је изговарао текбир у сваком обавезном и добровољном намазу за време рамазана и ван рамазана. Изговарао би текбир када би хтео ступити у намаз. Изговарао би га када би се сагињао на руку', потом говорио "Семи' Аллаху ли мен хамидех “, а пре него би се спустио на сеџду изговарао би "Раббена ве лекел-хамд“. Када би се спуштао на сеџду, изговарао је "Аллаху екбер “, и када би дизао своју главу са сеџде. Изговарао би текбир када би чинио и другу сеџду, а изговараше га када би дизао своју главу са те сеџде. Изговарао је текбир и када је устајао са седења иза другог реката. Тако је чинио на сваком рекату док не би завршио намаз. Када би завршио с намазом, рекао би: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја најсличније Веровеснику обављам намаз међу вама. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“

да је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те да му је казао: "Аллахов Посланиче, ђаво се испречио између мене и намаза. Учење Кур'ана ми ђаво доводи у питање.“ Посланик му рече: "То је ђаво који се зове Хинзеб, када га осетиш проучи е'узу“ (затражи од Узвишеног Аллаха утичиште од ђавола) и пљуцни три пута на леву страну.“ "Тако сам урадио, па га је Аллах удаљио од мене”, рекао је Осман.

‘Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам (предводник). Када донесе текбир, и ви га донесите. Када каже: Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!', Аллах ће вам се одазвати. Када изговори текбир и учини руку' (прегибање у намазу), и ви учините руку', јер имам, уистину, чини руку' пре вас и подиже се пре вас.’ Затим је Посланик рекао: ‘То вам је за то. Када имам каже: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех,’ реците: ‘Аллахумме Раббена леке-л-хамд.’ Аллах ће вас чути, јер је Аллах, заиста, преко свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Аллах је чуо онога ко Га хвали.’ Када имам изговори текбир и учини сеџду и ви учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и устаје пре вас.' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: То вам је за то. Када имам седне, онда нека свако од вас проучи: 'Ет-Техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату. Ес-Селаму 'алејке ејјухе-н-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве'ала 'ибадиллахи-с-салихине. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве ресулуху. (Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху. Нека је спас, милост и берићет на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на све добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.)’“

се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке спрам својих рамена када би отпочињао намаз и када би изговарао текбир за прегибање на руку', а такође би спрам рамена дизао руке када би дигао своју главу с руку'а и изговарао би "Семи'аллаху ли мен хамидех, раббена ве лекел-хамд", док то није чинио приликом обављања сеџде.

"Када би се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао са руку'а рекао би: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех Аллахумме раббена ве лекел хамд, мил'ес-семавати ве мил'ел ерди ве мил'е ма ши'те мин шеј'ин ба'ду.’ (Аллах је чуо онога ко Га хвали. Аллаху, Господару наш, Теби припада хвала која испуњава сва небеса, Земљу и све што Ти хоћеш да испуњава после тога).“

"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ме је подучио, а рука ми је била међу његовим рукама, тешеххуду као што би ме подучавао и кур'анским сурама. ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добра дела; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његова благодат; мир нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик.)“ У другом хадису код Бухарије и Муслима стоји: "Аллах је ес-Селам (Чист од свих мањкавости). Када неко од вас седне у намазу, нека проучи: ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добродати; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његов благослов; селам нама и добрим Аллаховим робовима.) Када то каже, сваког Аллаховог доброг роба на небесима и на Земљи достићи ће тај селам. ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик) Затим, нека затражи од Аллаха шта год пожели.

„Аллахов Посланик, алејхисселам, ушао је у џамију, а за њим је ушао и неки човек који је почео клањати. Након намаза, пришао је и поселамио Посланика, алејхисселам, а он му рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Човек се врати и клањао је као и први пут, затим је поново дошао Посланику, алејхисселам, а он му опет рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Посланик му је то наредио и трећи пут. Човек тада рече: ‘Тако ми Онога који те је послао са истином, ја не знам другачије, па ме научи.’ Посланик, алејхисселам, му рече: ‘Када хтеднеш обавити намаз, донеси почетни текбир, затим проучи из Кур'ана оно што ти је лако, потом учини руку' и остани тако све док се не смириш, затим се подигни са рукуа док се потпуно не усправиш. Након тога, учини сеџду и остани тако све док се не смириш, а када се вратиш са сеџде, седи и остани тако док се потпуно не смириш. То чини у целом намазу.’“

„Посланик, алејхисселам, учио је на два реката сабахског суннета: ‘Кул ја ајјухел-кафирун’ (Сура Ел-Кафирун) и ‘Кул хува-Ллаху ехад’ (Сура Ел-Ихлас).“