Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када не бих отежао верницима" – или: "свом уммету" – "наредио бих им да користе мисвак пре сваког намаза.“

„Неколицина људи из друштва Аллаховог Посланика, алејхисселам, питала је жене Посланика о његовом тајном ибадету. Један је рекао: ‘Ја се нећу женити,’ други је рекао: ‘Ја нећу јести месо,’ а трећи је рекао: ‘Ја нећу спавати.’ Посланик је потом похвалио и захвалио Аллаху и рекао: ‘Шта је са људима који кажу то и то? Ја клањам и спавам, постим и мрсим, и женим се женама. Ко одбаци мој суннет, није од мене.’“

„Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спуштена је објава када је имао четрдесет година. У Мекки је, након тога, боравио тринаест година, па му је наређено да се одсели у Медину. Након пресељења, у Медини је остао десет година, а након тога је умро.”

Прво што је Божији Посланик, алејхисселам, искусио од објаве биле су истинити снови, који би се испунили јасно као свитање. Потом је заволео самоћу и почео да се повлачи у пећину Хира, где је проводио дане у обожавању Бога и размишљању. Са собом би носио залихе за боравак, а када би их потрошио, враћао би се својој супрузи Хадиџи да се поново снабде за нови боравак. Једног дана, док је био у пећини Хира, дошао му је анђео и рекао: „Читај!“ Посланик је одговорио: „Не знам читати.“ Анђео га је снажно пригрлио док није осетио изнемоглост, а затим га пустио и поновио: „Читај!“ Посланик је опет одговорио: „Не знам читати.“ Анђео га је трећи пут загрлио, затим га пустио и рекао: „Читај у име Господара твога који ствара, ствара човека од заквачка! Читај, а Господар твој је Најплеменитији!“ (Ел-Алак, 1-3.) Посланик се вратио кући дрхтећи од страха и рекао Хадиџи: „Покријте ме, покријте ме!“ Покрили су га док се није смирио, а онда је рекао Хадиџи шта се догодило: „Страхујем за себе.“ Хадиџа му је одговорила: „Никада! Тако ми Бога, Аллах те никада неће понизити. Ти одржаваш родбинске везе, помажеш немоћнима, дарујеш сиромашне, гостопримљив си и помажеш у добрим делима.“ Затим је Хадиџа одвела Посланика код Вереке ибн Невфела, свог рођака који је био прихватио хришћанство у време незнабоштва. Он је читао Тору и Јеванђеље на хебрејском колико је могао, али је остарао и ослепео. Хадиџа му је рекла: „О сине мога стрица, послушај свог братанца.“ Верека је питао Посланика: „Шта си видео?“ Посланик му је испричао шта је доживео. Верека је рекао: „Ово је исти анђео који је сишао и за Мојсија. Да сам само млад и да доживим твоје време када ће те твој народ протерати!“ Посланик је питао: „Зар ће ме они протерати?“ Верека је одговорио: „Да, нико никада није дошао са оваквом поруком, а да му народ није постао противник. Ако доживим то време, помоћи ћу ти свим срцем.“ Међутим, Верека је убрзо преминуо, а објава је на неко време престала.

"Мајко правоверних, кажи ми нешто о моралу Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.“ "Она је рекла: "Зар не учиш Кур'ан?“ "Учим“ , одговори он. "Његов морал је био Кур'ан.“, узврати му она.

„Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, се свиђало да приоритет даје десној страни приликом обувања своје обуће, чешљања, чишћења и у свим ситуацијама.“

"Сутра ћу предати заставу човеку преко којег ће Аллах дати победу под његовим вођством. Он воли Аллаха и Његовог Посланика и њега воли Аллах и Његов Посланик. Свет је ту ноћ провео причајући о томе коме ли ће је дати. Када су осванули, отишли су Аллаховом Посланику и свако од њих је желео да њему буде дата. Тада је Посланик упитао: "Где је Алија б. Еби Талиб?“ "Боле га очи“, неко рече. Кренули су по њега па су га довели. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је пљуцнуо у очи и проучио му дову. Оздравио је као да га ништа није ни болело. Потом му је дао заставу, а Алија рече: "Хоћу ли се борити против њих док не буду попут нас?“ Он рече: "Полако иди док не дођеш у њихово место, потом их позови у ислам и обавести их какве обавезе имају према Узвишеном Аллаху, јер, тако ми Аллаха, да будеш узрок да Аллах упути једног човека боље ти је од црвених камила.“

"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је најлепше карактерне особине.“