Енциклопедија Посланикових хадиса

„Једног дана, Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, сео је на минберу, а ми смо седели око њега. Тада је рекао: ‘Оно чега се највише плашим за вас после мене јесте оно што ће вам се отворити од раскоши овога света и његових украса.’ Тада је један човек рекао: ‘О, Божији Посланиче, да ли добро може донети зло?’ Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, ћутао је. Људи су му рекли: ‘Шта ти је? Обраћаш се Божијем Посланику, а он ти не одговара?’ Видели смо да му се објављује. Када је објава завршена, обрисао је зној са чела и упитао: ‘Где је онај који је поставио питање?’ Као да му је похвалио питање, а затим је рекао: ‘Добро не доноси зло. Биље које у пролеће расте може да убије или да оштети, осим животиња које једу док им се стомак не напуни, а онда се изложе Сунцу, и испразне се, те се врате на пашу. Овај иметак је зелен и сладак, и добар је сапутник муслиману који даје од њега сиромаху, сирочету и путнику. Али онај ко га узима неправедно, као да једе и никад се не засити, и тај ће иметак на Судњем дану бити сведок против њега.’“

„Чуо сам Аллаховог Посланика, нека су мир и благослов на њега, како каже: ‘Срце старца остаје младо у две ствари: у љубави према овом свету и у дугим надама.’“

„Заиста постоје људи који на непрописан начин користе јавни иметак. Биће кажњени ватром у Паклу на Судњем дану.”