Енциклопедија Посланикових хадиса

"Изашли смо једне кишовите и мрачне ноћи тражити Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да нам клања, па кад га сустигох он ми рече: ‘Реци’, а ја не рекох ништа. Поново ми рече: ‘Реци.’ А ја опет не рекох ништа. Опет ми рече: ‘Реци.’ Ја тада рекох: ‘О Аллахов Посланиче, а шта да кажем?’ Рече: ‘Реци: Кул хуваллаху ехад, и му'авизетејни по три пута када омркнеш и када осванеш, заштитиће те од свега.’“

„Нема човека који навече три пута каже: ‘У име Аллаха, са чијим именом никакво зло ни на Земљи ни на набесима неће наудити, и Он све чује и све зна’, а да не буде заштићен од сваког зла све док не осване, ‘а ко три пута изговори ове речи када осване, неће га задесити изненадна недаћа све до вечери.’ После је Ебана бин Османа задесила парализа, па је човек који је чуо хадис од њега гледао у Ебана, а он га упита: ‘Зашто ме гледаш? Тако ми Аллаха, нисам слагао на Османа, нити је Осман слагао на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, али, на дан када ме то задесило, био сам љут и заборавио сам да проучим ове речи.’“

када би освануо, говорио: „Аллаху, Ти дајеш да осванемо, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо, и Теби се враћамо.“ А када би омркао, рекао би: „Аллаху, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо и Теби се враћамо.“ А некада би рекао: „Теби ћемо се вратити.“