Енциклопедија Посланикових хадиса

"Аллахов Посланиче, реци ми нешто о исламу, о чему после тебе више никога нећу морати питати?” Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Реци: ‘Верујем у Аллаха’, а затим устрај у томе.“

'Ко од вас види нешто неваљало, нека то промени и уклони руком, а ако не могне руком, онда језиком, а ако не могне ни језиком, онда срцем, а то је најслабији вид имана.'”

„Ова вера је искрен однос.” Упитали смо: „Према коме?” Рекао је: „Према Аллаху, Његовој књизи, Његовом Посланику, и према вођама муслимана и обичним људима.”

Дојење ствара забране као што ствара рођење.

„Чистоћа је пола веровања; речи ‘елхамдулиллах ’испуњавају вагу добрих дела, а речи ’субханаллахи вел-хамдулиллах’ испуњавају простор између небеса и Земље. Молитва (намаз) је светлост, милостиња (садака) је доказ, стрпљење је сјај, а Кур'ан је доказ за тебе или против тебе. Сви људи некуд поране и тргују својом душом, па је или ослободе или упропасте.“

„Када би се људима судило само на основу оптужби других, неки људи би олако оптуживали неког како би добили неки иметак или остварили право на одмазду над неким. Међутим, онај који оптужује дужан је да донесе доказ, а онај који негира дужан је да се закуне да није крив.“

„Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека говори што је добро, или нека ћути. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом комшији. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом госту.”

„Никоме није дозвољено пролити крв муслимана, осим у једном од три случаја: ожењен (или удата) који почини блуд, у случају убиства (особу која намерно изврши убиство), и онај који напусти своју веру ислам и одвоји се од заједнице муслимана.“