Енциклопедија Посланикових хадиса

„Од предзнака Судњег дана је то што ће се подићи знање, а незнање, блуд и конзумирање алкохола ће се проширити. Смањиће се број мушкараца, а повећати број жена, тако да ће један мушкарац водити рачуна о педесет жена.”

„Нема истинског бога осим Аллаха! Тешко Арапима од зла које се приближило! Данас се отворила брана Је'џуџа и Ме'џуџа оволико“, правећи круг од палца и прстом до њега. Зејнеб је рекла: „Аллахов Посланиче, зар ћемо бити уништени, а међу нама има и добрих људи?“ „Да, када се умножи и рашири зло“, одговори он.

„Хасан и Хусејн су прваци младића у Рају.“

"Аллахов Посланиче, реци ми нешто о исламу, о чему после тебе више никога нећу морати питати?” Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Реци: ‘Верујем у Аллаха’, а затим устрај у томе.“

‘Прва група која уђе у Рај биће у облику пуног месеца у ведрој ноћи. Потом ће за њима ући они који су слични најсјајнијој звезди на небу. Они неће вршити нужду, нити пљувати, нити ће имати било какву нечистоћу. Њихови чешљеви биће од злата, зној им је мошус, кадионице су им испуњене најквалитетнијим мирисним дрветом, а супруге су им чисте, крупнооке рајске дјевојке (хурије). Биће створени у стасу једног човека, у облику њиховог праоца Адама, високог шездеесет лаката.’“

Аллах, нека је Он узвишен и благословен, рекао је: "Ја сам Себи довољан и не треба Mи друг. Ко учини неко дело у Моје име и у име неког другог, Ја ћу га препустити том другом.“

„На Судњем дану ће Узвишени Аллах становнику ватре који буде најмање патио рећи: ’Да је у твом власништву све што је на Земљи, да ли би то дао да се искупиш?’ ‘Да', одговориће он. ‘Oд тебе сам већ тражио мање од тога док си још био у кичми Адамовој, а то је да Ми ништа не придружујеш, али ти то ниси хтео, него си Ми придруживао друге.’“

„Аллахов Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је послао злато у кожној врећици Посланику, саллаху алејхи ве селлем, из Јемена, које још није било очишћено од прашине. Посланик је поделио то злато четворици људи: Ујејни ибн Бедру, Акри' ибн Хабису, Зејду ел-Хајлу, и четвртом, који је био или Алкама или Амир ибн Туфејл. Тада је један од његових сапутника рекао: ‘Ми смо били достојнији овога него ови.’ Овај коментар је дошао до Веровесника, саллаху алејхи ве селлем, па је он рекао: ‘Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небу? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.’ Затим је устао један човек упалих очију, истакнутих јагодица, избоченог чела, густе браде, обријане главе и подигнутог огртача, и рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, бој се Аллаха!’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, му је одговорио: ‘Тешко теби! Зар ја нисам најпречи међу људима да се бојим Аллаха?’ Потом се човек окренуо и отишао, а Халид ибнул-Валид је рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, да ли да га убијем?’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је одговорио: ‘Не, можда клања.’ Халид је рекао: ‘Колико је оних који клањају, али њихов језик говори оно што није у њиховим срцима.’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је рекао: ‘Нисам наређен да испитујем срца људи нити да им отварам утробе.’ Потом је погледао за њим док је одлазио и рекао: ‘Из потомства овог човека ће изаћи људи који ће учити Аллахову Књигу, али она неће прелазити њихова грла. Излазиће из вере као што стрела излази из лука.’ Мислим да је додао: ‘Ако их достигнем, убићу их као што су били убијен Семуд.’“