Енциклопедија Посланикових хадиса

"Ко на мене намерно слаже, нека себи припреми место у Паклу.“

„Седео сам са Веровесником, мир и благослов Божији нека су на њега, док су се двојица људи међусобно вређала. Једном од њих је лице поцрвенело, а вратне жиле су му се надуле. Тада је Веровесник, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао: 'Знам једну реч због које би, када би је изговорио, нестало оно што осећа. Када би рекао: ‘Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим (Тражим заштиту код Аллаха од проклетог шejтана), нестало би оно што осећа.’ Тада су му рекли: ‘Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, каже да тражиш заштиту код Аллаха од шejтана.’ Па је рекао: 'Зар сам ја луд?'“

да су једном приликом били са Омером па је он казао: "Забрањено нам је цепидлачење.“

"Узвишени Аллах даје времена неправеднику, али када га ухвати неће му моћи измаћи.' Након тога, Посланик је проучио ајет: „Ето, тако Господар твој кажњава села и градове који су неправедни били. Кажњавање његово је заиста болно и страшно.”[Худ, 102]

‘Хоћете ли да вас обавестим о највећим гресима?’, три пута. Ми одговорисмо: ‘Свакако, о Аллахов Посланиче!’ Он тада рече: ‘Приписивање друга Аллаху и непослушност родитељима.’ Био је наслоњен, затим се исправи седећи и рече: ‘Свакако, и лажан говор и лажно сведочење!’ Затим је толико дуго понављао ово задње да смо рекли: ‘Камо среће да престане.’“