Енциклопедија Посланикових хадиса

„Најдражи говор Аллаху је садржан у четири речи, без обзира којом од њих започео: Субханаллах (Слављен нека је Аллах), елхамдулиллах (Хвала Аллаху), ла илахе иллаллах (нема истинског бога осим Аллаха), и Аллаху екбер (Аллах је највећи).”

„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“

„Често се сећајте уништитеља ужитака,“ што значи – смрти.

„Аллахумме леке еслемту, ве бике аменту, ве алејке тевеккелту, ве илејке енебту, ве бике хасамту. Аллахумме инни еузу би-иззетике, ла илахе илла енте, ен тудиллени. Ентел-Хајјул-лези ла јемуту, вел-џинну вел-инсу јемутуне.“ „Аллаху, Теби се покоравам, у Тебе верујем, у Тебе се уздам, Теби се враћам и само се у име Твоје парничим; Аллаху мој, утичем се Твојим достојанством и снагом, нема другог бога осим Тебе, од заблуде! Ти си вечно Живи, а сви џини и људи су смртници!“

када би освануо, говорио: „Аллаху, Ти дајеш да осванемо, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо, и Теби се враћамо.“ А када би омркао, рекао би: „Аллаху, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо и Теби се враћамо.“ А некада би рекао: „Теби ћемо се вратити.“

„Најмање што ће било ко од вас добити у Рају јесте да му се каже: ‘Пожели’, па ће он пожелети и пожелети. Тада ће му се рећи: ‘Јеси ли све пожелео?’ Он ће одговорити: ‘Да.’ Тада ће му се рећи: ‘Заиста је твоје све што си пожелео и исто толико уз то.’“

„Питао сам Божијег Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, о добру и греху, па је рекао: ‘Добро је лепо понашање, а грех је оно што ти ствара нелагоду у срцу и што не би волео да људи сазнају.’“

„Не учите знање како бисте се надметали са учењацима, нити да бисте се расправљали са незналицама, нити да бисте заузимали прочеља на скуповима. Ко учини то - Џехеннем, Џехеннем!”