Енциклопедија Посланикових хадиса

„Нема човека који навече три пута каже: ‘У име Аллаха, са чијим именом никакво зло ни на Земљи ни на набесима неће наудити, и Он све чује и све зна’, а да не буде заштићен од сваког зла све док не осване, ‘а ко три пута изговори ове речи када осване, неће га задесити изненадна недаћа све до вечери.’ После је Ебана бин Османа задесила парализа, па је човек који је чуо хадис од њега гледао у Ебана, а он га упита: ‘Зашто ме гледаш? Тако ми Аллаха, нисам слагао на Османа, нити је Осман слагао на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, али, на дан када ме то задесило, био сам љут и заборавио сам да проучим ове речи.’“

Упитао сам Посланика, нека су на њега благослов и мир: „У чему је спас, Аллахов Посланиче?“ Одговорио је: „Чувај свој језик, нека ти твоја кућа буде довољна, и плачи над својим грехом.“

"Нема ниједног роба који учини грех, а затим узме абдест, клања намаз, и затражи опрост од Аллаха, а да му Он неће опростити.“ Затим је проучио следећи ајет: "И за оне који се, када грех почине или кад се према себи огреше, Аллаха сете и опрост за грехе своје замоле." (Алу Имран, 135.)

„Не вређајте ветар. Ако видите нешто што вам се не свиђа, реците: ‘Аллаху, молимо Те за добро овог ветра, и добро које он носи, и добро због чега је послат. А тражимо заштиту код Тебе од зла овог ветра, зла које је у њему, и зла због чега је послат.’“

‘Шта ја имам са овим светом? Ја на овом свету нисам ништа друго до путник који се склонио у хладовину испод дрвета, затим је кренуо и оставио је.’“

„Човек не може напунити гору посуду од стомака. Довољно је неколико залогаја који ће га одржати у животу. А ако већ мора јести више, нека трећину стомака напуни храном, трећину пићем, а трећину остави за дисање.“

„Понижен је човек код којег сам ја споменут, а он не упути благослов на мене. Понижен је човек којем је дошао Рамазан, а он се завршио пре него што му је опроштено. Понижен је човек чији су родитељи доживели старост у његовом присуству, а није заслужио Рај (својим доброчинством према њима).“

„Ко каже: ‘Субханаллахил-азим ве би-хамдихи (Слава Аллаху Узвишеном и хвала Му), посађена му је палма у Рају.’“