Енциклопедија Посланикових хадиса

"Муслиман је онај од чијих руку и језика су мирни други муслимани, а мухаџир је онај који напусти све оно што је Аллах забранио.“

"Био сам са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на једном путовању, па сам кренуо да му скинем местве када је узимао абдест, а он ми је рекао: 'Остави их! Обуо сам их на чистоћу, те је потом потрао по њима.

„Пример онога ко зна Кур'ан је као пример човека који има везану камилу. Ако се брине о њој, задржаће је, а ако је пусти, она ће отићи.“

"Када неко од вас једе, нека једе десном руком; а када пије, нека и то ради десном руком. Заиста, шејтан (ђаво) једе и пије левом.“

„Ко свом брату каже: ‘О, неверниче’, та реч се враћа на једног од њих двојице. Ако је онај коме је речено заиста такав (онда је он неверник), а ако није, тада се враћа на онога ко је изрекао.“

‘Одећа доњег дела тела муслимана треба да буде до средине потколенице, а нема греха ако је између ње и чланака. Али оно што буде испод чланака, то је у ватри. Ко спусти своју одећу испод чланака из охолости, на њега Аллах неће обратити пажњу, нити ће га погледати.’“

„Посланик, алејхисселам, наредио нам је седам ствари и забранио нам седам ствари: Наредио нам је: - да посећујемо болесне, - да пратимо џеназу, - да кажемо ‘Јерхамукеллах’ ономе ко кихне, - да испуњавамо заклетве, - да помажемо онима који су угњетени, - да одговоримо на позив када нас позове (на свадбу), - да ширимо селам. Забранио нам је: - да носимо прстење од злата, - да пијемо из сребрног посуђа, - да користимо јастуке од свиле, - ношење одеће од коферске свиле (ел-кассиј), - ношење истабрека (густе свиле) - и дибаџа (сјајне, везене свиле).“

„Када би Аллахов Посланик, алејхисселам, дошао болеснику да се моли за њега, рекао би: Езхибил-бе'с раббен-нас, ве-шфи ентеш-шафи, ла шифа'е илла шифа'ук, шифа'ен ла југадиру секама. ‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“