Енциклопедија Посланикових хадиса

"Муслиман је онај од чијих руку и језика су мирни други муслимани, а мухаџир је онај који напусти све оно што је Аллах забранио.“

„У Џеннет неће ући онај који преноси туђи говор (како би људе завађао).”

"Чувајте се сумњичења, заиста је то најлажнији говор. Немојте једни друге уходити, шпијунирати, нити једни другима завидети. Осим тога, немојте се окретати једни од других и немојте се мрзети. Аллахови робови, будите браћа!“

"Ко на мене намерно слаже, нека себи припреми место у Паклу.“

„Седео сам са Веровесником, мир и благослов Божији нека су на њега, док су се двојица људи међусобно вређала. Једном од њих је лице поцрвенело, а вратне жиле су му се надуле. Тада је Веровесник, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао: 'Знам једну реч због које би, када би је изговорио, нестало оно што осећа. Када би рекао: ‘Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим (Тражим заштиту код Аллаха од проклетог шejтана), нестало би оно што осећа.’ Тада су му рекли: ‘Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, каже да тражиш заштиту код Аллаха од шejтана.’ Па је рекао: 'Зар сам ја луд?'“

„Нико од вас неће бити прави верник све док не буде желео своме брату оно што жели самоме себи.“

да су једном приликом били са Омером па је он казао: "Забрањено нам је цепидлачење.“

"Узвишени Аллах даје времена неправеднику, али када га ухвати неће му моћи измаћи.' Након тога, Посланик је проучио ајет: „Ето, тако Господар твој кажњава села и градове који су неправедни били. Кажњавање његово је заиста болно и страшно.”[Худ, 102]