Енциклопедија Посланикових хадиса

"Нема молитве у присуству хране, нити у случају када човек има нагон да обави физиолошку потребу.“

да је Умму Селеме споменула Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Маријину цркву коју је видела у Абисинији, а у којој су биле слике и кипови. Посланик јој је рекао: "Ти људи, када би међу њима био неки добар човек па умро, на његовом гробу би изградили богомољу, те би нацртали слике и направили те кипове. Они су код Узвишеног Аллаха на Судњем дању најгора створења.“

„Након што је објављена сура ‘Када дође помоћ Аллахова и победа’ (Ен-Наср, 1), Аллахов Посланик, алејхисселам, није обавио ниједан намаз, а да није у њему говорио: Субханекаллахумме раббена ве би хамдикаллахумме-гфирли - ‘Узвишен си Ти, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’“

„Једне вечери изгубила сам Аллаховог Посланика, па сам га тражила на месту где је обично клањао. Напипала сам његова стопала, која су била испружена – био је на сеџди. Говорио је: ‘Еузу би ридаке мин сахатике, ве еузу би му’афатике мин укубетике, ве еузу бике минке, ла ухси сена’ен алејке, енте кема еснејте ала нефсике!’ ‘Твојим задовољством тражим заштиту од Твоје срџбе, Твојим опростом тражим заштиту од Твоје казне, и Тобом од Тебе. Ја не могу довољно изразити хвалу Теби; Ти си онакав како си Себе похвалио!.“

Посланик, алејхисселам, није пропуштао четири реката пре подневског намаза и два реката пре сабахског намаза.