Енциклопедија Посланикових хадиса

"Поравнајте ваше сафове (редове), јер заиста је поравнавање сафова део целовитости и потпуности намаза.“

Општа опорука Божијег Посланика, алејхисселам, када га је задесила смрт, била је: „Водите рачуна о намазу и онима који су у вашем власништву, водите рачуна о намазу и онима који су вашем власништву.“ Понављао је то све док није почео кркљати у прсима, а језик му је једва изговарао те речи.“

"Ко заборави да обави намаз, нека га клања онда када се сети. Нема му никаквог другог искупа осим тог.“ "Кад год Ме се сетиш, намаз обави!“[Та-Ха, 14]

„Шта је са људима који подижу своје погледе ка небу током намаза?“ Тиме је строго упозорио на такво понашање, па је додао: „Нека престану с тим, или ће им бити одузет вид.“

„Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’"