Енциклопедија Посланикових хадиса

„Дошао сам с групом припадника племена Еш'ар код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да тражим јахалицу. Посланик рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу вам дати јахалице јер ја немам јахалица које бих вам дао!’ Остали смо ту након тога онолико колико је Аллах хтео да останемо. Потом нам је он дошао с три најбоље камиле и дао нам да их узјашемо. Пошто смо кренули, рекосмо: ‘Аллах нам неће дати берекет! Дошли смо Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тражећи јахалице; он се заклео да нам их неће дати, али нам их је потом ипак дао. Вратимо се Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и подсетимо га (на то)!’ Након што смо му дошли, он нам рече: ‘Нисам вам их ја дао, Аллах вам их је дао! Аллаха ми, ако Аллах да, ја се заиста нећу заклети, а да се, кад видим да је нешто друго боље од ње, нећу искупити за своју заклетву и урадити оно што је боље.“

„Није исправно да муслиман који има нешто што треба опоручити проведе три ноћи, а да његова опорука није код њега записана.“ Ибн Омер, радијаллаху анху, каже: „Није прошло ниједно вече од када сам чуо Божијег Посланика, алејхисселам, како то говори, а да код себе нисам имао записану своју опоруку.“

„О, Ебу Зерре, када куваш чорбу, додај више воде и обавезно подели са својим комшијама.“

‘Ко жели да га Аллах избави од невоља на Судњем дану, нека олакша (отплату дуга) ономе ко је у тешкој ситуацији или нека му опрости дуг.’“

„Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Речено је: „Ко, о Аллахов Посланиче?“ Рекао је: „Онај чији комшија није сигуран од његове штете.“