Енциклопедија Посланикових хадиса

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио заветовање, те је казао: "Оно не доноси добро, њиме се изнуђује од шкртице.“

„Џибрил ми није престајао опоручивати да се добро опходим према комшији све док нисам помислио да ће га учинити једним од наследника.”

„Ко се лажно закуне са намером да присвоји иметак муслимана, тај ће срести Бога а Он на њега срдит.“ Еш'ас бин Кејс, радијаллаху анху, рекао је: „Ово се односи на мене, тако ми Бога. Био је спор између мене и једног жидова око земље. Одвео сам га код Посланика, алејхисселам, па ми је рекао: ‘Имаш ли доказ?’ Одговорио сам: ‘Не.’ Рекао је јеврејину: ‘Закуни се.’ Рекао сам: ‘О Божији Посланиче , ако се закуне, узеће моју земљу.’ Тада је Узвишени Аллах објавио ајет: ‘Заиста, они који завет Божији и своје заклетве продају за малу цену…’ до краја ајета.“

„Сваком ко поседује злато и сребро, за које не издвоји зекат, на Судњем дану ће се припремити то злато и сребро у виду плоче која ће се усијати од врелине у ватри Пакла, па ће се на њима пржити њихове бочне и предње стране и леђа. Кад год се охладе вратиће се у пријашње стање, у дану који траје 50.000 година, све док се не заврши суђење Божијим робовима и свако види свој пут ка џеннету (рају) или ка џехеннему (паклу).“

„Сребро за злато је камата, осим на лицу места (из руке у руку); пшеница за пшеницу је камата, осим на лицу места; јечам за јечам је камата осим на лицу места, и датуле за датуле је камата, осим на лицу места.“’

„Дошао сам с групом припадника племена Еш'ар код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да тражим јахалицу. Посланик рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу вам дати јахалице јер ја немам јахалица које бих вам дао!’ Остали смо ту након тога онолико колико је Аллах хтео да останемо. Потом нам је он дошао с три најбоље камиле и дао нам да их узјашемо. Пошто смо кренули, рекосмо: ‘Аллах нам неће дати берекет! Дошли смо Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тражећи јахалице; он се заклео да нам их неће дати, али нам их је потом ипак дао. Вратимо се Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и подсетимо га (на то)!’ Након што смо му дошли, он нам рече: ‘Нисам вам их ја дао, Аллах вам их је дао! Аллаха ми, ако Аллах да, ја се заиста нећу заклети, а да се, кад видим да је нешто друго боље од ње, нећу искупити за своју заклетву и урадити оно што је боље.“

„Није исправно да муслиман који има нешто што треба опоручити проведе три ноћи, а да његова опорука није код њега записана.“ Ибн Омер, радијаллаху анху, каже: „Није прошло ниједно вече од када сам чуо Божијег Посланика, алејхисселам, како то говори, а да код себе нисам имао записану своју опоруку.“

„Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Речено је: „Ко, о Аллахов Посланиче?“ Рекао је: „Онај чији комшија није сигуран од његове штете.“